SUD NIJE HTEO DA USVOJI MIŠLJENJE VEŠTAKA: Žarko u trenutku tragičnog događaja imao potres mozga! Ubeđivali ga da je radio i ono što nije!

Žarko Laušević razotkrio je nezapamćene detalje odbrane i porodica oštećenih u svom kapitalnom delu "Godina prođe, dan nikad", gde detaljno opisao kako je teklo suđenje. Iako mu je tim veštaka dijagnostkovao da je u trenutku krivičnog dela imao potres mozga, i da slabije mogao da rukovodi svojim postupcima, tokom celog procesa minirana je odbrana braće. Sudija nije želeo da usvoji dijagnozu eksperata, već je iznova zatražio novo veštačenje, a ispostaviće se da se do kraja neće razotkriti ko je bio upravu. 

Detalje suđenja, Laušević opisuje ovako:

- Na vratima nam je rečeno da smo krvoloci. Danas su saslušana dva lekara koja su potvrdila da sam imao potres mozga. Takođe, saslušana je i doktorka Vera Petrović, predsednik komisije veštaka KPD centralnog zatvora iz Beograda.

U izveštaju pisalo je:

- I Branimir i Žarko su shodno dokumentaciji koja nam je predočena, i ispitivanjima koje smo mi sproveli imali smanjenu mogućnost uračunljivosti prilikom kritičnog događaja. Značajan faktor u kreiranju ovakvog mišljenja je činjenica da su obojica pretrpela potres mozga. Kako je kod Žarka potres izazvan pre izvršenja krivičnog dela, to je naš zaključak da je njegova sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena. Kod Branimira, potres je nastupio posle izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, pa je naša ocena da je njegova sposobnost bila umanjena do granice bitnog  - zapisao je Laušević u svojoj knjizi, "Godina prođe, dan nikad".

Advokat koji zastupa oštećene je pitao dokrotrku Petrović: Da li neko ako je u nesvjesnom stanju može da preskoči ogradu?

Umesto doktorke odgovorio je sudija: Ne može!

Na šestom danu suđenja uzvikivali su: "Gde ste glumci, gde ste krvoloci".

- Sudija Radović saopštava da je veće saopštilo da zataži novo mišljenje od komisije sudskog odbora sastavljenog od stručnjaka medicinskog Fakulteta iz Beograda. Oni treba da daju odgovor na isto pitanje, da li sam bio uračunljiv te noći, i da li sam imao potres mozga - ispisao je perom Lauš.

Nakon suđenja, Laušević je prebačen u Centralni zatvor, gde odakle će odlaziti na veštačenje. O tim danima piše:

Foto: Dnevni List Borba

- Danas oko pola dva biću predmet razgovora na kolegijumu razgovora klinike. Šta će hteti? Da pričam o činu koji tužilac naziva zločinom, a ja nužnom odbranom? Ulazim u biblioteku punu belih mantila. U srednjem delu sede autotaritivno  sede profesori, dok po obodu prostorije sede zabarakadirani iza beležnica studenti, ili se možda radi o specijalizantima. Gospodin u civilu, pijanim dahom daje intonaciju čitavom skupu. Uporno se trudi da mi objasni šta se to meni dogodilo te noći. Da Vas čujem, počinje ekspertizu šarajući očima po sali da bi me konačno otkrio tik uz njega.  A šta želite da čujete - pitam. Te tragične noći svi se slažemo da možemo da predpostavimo šta se dogodilo - kaže profesor. Intresujeme dok se sve to dešavalo, Vi? Sećate li se da ste govorili, vikali, vrištali, pita profesor. Odgovaram: Ne sećam se nijednog zvuka u tim trenucima, već sam rekao da nisam čuo pucnje iz sopstvenog pištolja. A znate zašto, pitao me. 

Na to će doktor: - Ne, to je zato što ste vrištali. Odgovaram, ne znam da sam vrištao, a on se nadovezuje: Ja znam, to je bio primalni krik. Primače se bliže da mi potvrdi dijagnozu - piše u Lauševićevoj knjizi.

- Ne sećam se da je bilo ko od svedoka rekao da sam vrištao  govorim u stranu. To je bio primalni krik uporno ponavlja - ispisao je u redovima svoje knjige Laušević.

Jedan od najvećih glumaca jugoslovenske kinematografije, Žarko Laušević, preminuo je 15. novembra u 63. godini posle kratke borbe sa teškom bolešću, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u svetu glume. Na večni počinak ispraćen je 20. novembra na Novom groblju uz pratnju ožalošćene porodice i nebrojanih kolega i prijatelja.

BONUS VIDEO: