ČUVENA GLUMICA VEĆ TRI DECENIJE NIJE SA NAMA, ALI NJENE ULOGE I DANAS ŽIVE: Talenat je otkrila savim slučajno, dok se IGRALA SA MRAVIMA!

Velika pozorišna, filmska i televizijska glumica Rosa Frojnd poznatija kao Rahela Ferari, napustila nas je pre 30 godina, ali njene uloge i danas žive.

U njene čuvene role ubrajaju se one iz velikih ostvarenja kao što su "Skupljači perja", "Grlom u jagode", "Nacionalna klasa", "Davitelj protiv davitelja", "Tango argento", a posebno se pamti lik koji je tumačila u serijalu "Tesna koža".

 

 

Isto tako, ostvarila je niz maestralnih pozorišnih uloga, igrala je u “Pigmalionu”, “Taocima”, “Učenim ženama”, “Arsenik i stare čipke”, “Jegoru Buličovu”, te “Ožalošćenoj porodici”.

Na svečanosti uručenja Dobričinog prstena, naše najveće glumačke nagrade čiji je laureat bila 1986. Rahela je između ostalog rekla:

- Ovih dana fotoreporteri, novinari, saleću moju kuću, i svako maltene isto pita, 10-15 pitanja in a sve to treba odgovoriti. Sa bar jedno petnaestoro njih uvek nešto drugo, uvek nešto treće, možda ja to i ponavljam, ja to ne znam, al’ svako pita: ”Recite molim Vas drugarice Rahela, koja Vam je uloga najdraža, koju ste najviše voleli”. K’o da može glumac tu da bira, je l’ ovu volim manje, ovu volim više, sve on to podjednako voli.

Laureat je i prestižnih nagrada - Sterijine, Oktobarske, Sedmojulske.... u Izraelu je uvrštena u svetski almanah Ko je ko u svetu Jevreja, jedna ulica u Padinskoj skeli nosi njeno ime, Glumicu Čus Lampreav, koja glumi u Almodovarovom filmu Vrati se, kritičari su nazvali "španska Rahela Ferari", pank bend iz Banjaluke nosi njeno ime, a o njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava Rahelina kutija.

 

 

Govoreći o svom detinjstvu svojevremno je ispričala:

- Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jevreji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog siromaštva. Moja mladost, to je zemunskla periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram... Mrave! Tu se razvijala moja mašta, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama i ja sam se igrala sa njima - pravila sam im razne prepreke. Stavim nešto da im preprečim put, ili napravim most ili ih skrenem na drugu stranu - bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa. Da me neko pitao: "Šta tu radiš?" Ne bih umela ni reč da kažem, ali znam da sam se sva tome predavala – mravi su bili moji mali glumci, a ja svemoćni reditelj.

Jednom prilikom, na pitanje da polazeći od sopstvenog života, kao i od svih onih života koje je živela na sceni, kaže šta je osnovno za lep i dostojanstven život čoveka, odgovorila je: 

- Umesto odgovora citiraću reči velikog mađarskog pisca Madača: ”Čoveče, bori se i nadom nadaj se!

Rođena je u Zemunu 27. avgusta 1911. a fizički nas je napustila 12. februara 1994, prenosi Blic.

 

BONUS VIDEO: