UMRLICA MILOVANA GLOGOVCA TERA SUZE NA OČI: Evo gde će biti izmešten SANDUK i svi detalji sahrane!

Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac, otac slavnog glumca Nebojše Glogovca, preminuo je iznenada, ostavljajući iza sebe nasleđe ljubavi prema porodici i dubok trag u srcima svojih najbližih. Rođen 1969. u Trebinju, Nebojša je odrastao kao sin prvenac sveštenika Milovana i majke Milene, a o svom detinjstvu je govorio sa puno topline.

Foto: Politika

 

- Protojerej - stavrofor Hadži Milovan Glogovac. Sveta zaupokojena liturgija i opelo služiće se u Manastiru Vavedenje u Beogradu u ponedeljak, 19. februara u 8 časova, a pomen i sahrana u 14 časova u Hramu Svetog velikomučenika Teorija na Starom pravoslavnom groblju u Pančevu - stoji u umrlici koja je objavljena. 

Selidba iz rodnog Trebinja u Opovo, pa zatim u Pančevo, bila je za Nebojšu pravi izazov. Ovaj prelazak nije bio lak, ali je mladi Nebojša uspeo da se prilagodi novoj sredini i prevaziđe razlike u mentalitetu. Hercegovina, njegovo rodno mesto, predstavljala je siromašnu zemlju, dok je Vojvodina bila ogromna i plodna, sa potpuno drugačijim načinom života i razmišljanja stanovništva. Ova promena nije bila samo geografska, već je imala i dublje kulturne i mentalne implikacije na Nebojšin život i formiranje karaktera.

Foto: ST/Dragan Kadić

 

- Ta selidba iz Trebinja u Opovo, pa u Pančevo, bila je za mene šok. Možda se tad formiralo kod mene glumačko zrno, jer sam probao da se prilagodim. Da prevaziđem razlike u mentalitetu. Osnovna razlika je što je Hercegovina siromašna zemlja, kamen na kamen i ponegdje plodna zaravan, a Vojvodina je ogromna i plodna, što neko reče - baciš dugme, rodi kaput. Ti ljudi su oduvek imali. Ta svest o imanju formirala je vrstu karaktera branjenja imetka i sticanja još većeg. U Hercegovini su ljudi upućeni jedni na druge da bi zajedničkim snagama preživeli, jer skoro niko nema ništa. I ako nisi čovek, odbačen si, jer nisi pošten i hrabar da se nađeš tu kada treba, i budeš vrijedan, od pomoći, hrabar ili šta god već treba da budeš. Automatski si obeležen i za to sledi kazna. A tu gdje smo stigli, gdje smo se nastanili, kazne su sledile za druge stvari. To je taj mentalitetski preokret, ozbiljna razlika. Bio sam klinac, rastao sam, morao da živim i da se negde tu nađem. Sećam se da sam jednom, možda godinu po doseljenju ili manje, rekao majci: “Ja ću odsad da govorim belo i mleko umesto bijelo i mlijeko, lakše je, kraće i tako se ovde govori.” - govorio je on tada.

BONUS VIDEO: