"U TAKVIM SITUACIJAMA SAM RASPOLUĆEN!": Nenad Jezdić se oglasio posle SKANDALA u pozorištu!

Na Instagram stranici Zvezdara teatra osvanuo je snimak govora Nenada Jezdića nakon sinoćne odigrane predstave "Knjiga o Milutinu". Naime, glumac se obratio publici izrevoltiran kršenjem pozorišnog bontona od strane gospođe u publici koja je sve vreme koristila mobilni telefon i slala poruke dok je Jezdić izvodio komad.

- Kad se trudiš da igrom demantuješ pisca koji je rekao da je Gospod hteo ovakvu sudbinu bi dodelio narodu nekom čitljivijem, pismenijem, narodu nekom manje zaboravnom nego što smo mi Srbi. Pazite koliki je naš zaborav, kad mi dođemo u pozorište i telefoniramo pola sata bez prestanka dok slušamo o sopstvenom zaboravu - poručio je glumac sa scene Zvezdara teatra.

 

 

Jezdić se ponovo oglasio za medije i progovorio o celom slučaju.

- Moje obraćanje je, moram da demantujem medije, usledilo nakon predstave. Već je na samom početku izvođenja bilo izvesnog fotografisanja. Ja svakako primetim kad ljudi fotografišu, ali oni malo upućeniji to rade bez blica i to je na neki način još i dopustivo. Međutim, kada ti sevaju blicevi u facu, to je posebno negativan osećaj, i glumački i intimni. Namera je bila da obraćanje bude podeljeno sa ljudima koji su prisustvovali predstavi, koji su sve primetili i verovatno i sami svedočili mojoj nervozi - rekao je glumac za Blic, pa dodao:

- Takođe, nije reč o telefonskom razgovoru od pola sata, već je posredi bilo ono što se danas naziva četovanje, dopisivanje. Najnepodnošljivije je to što su glumci na sceni, zbog te podeljene pažnje koju moraju da zadrže, jako razdražljivi i potrebna im je dobra publika, kao što su i publici potrebni dobri glumci. U pozorištu se u tom smislu uvek događa jedna interaktivna razmena. Dovoljan je samo jedan u publici kome lice sve vreme sija i da glumac udari u nepremostiv bedem i zid.

Jezdić je istakao daga ovakve situacije stavljaju na muke - da li da prekine predstavu ili da odigra do kraja.

Foto: Tanjug/Nikola Vukelić

- Ja sam u takvim situacijama kao glumac naravno raspolućen. Polovina mene hoće da igra za onih 98, 99 odsto ljudi koji su tu došli i koji imaju empatiju i koje vidim kako brišu suze i prave duboke uzdahe. Vidim kako ne mogu da se otmu utisku i jačini dela, i piščevog i rediteljskog. Zbog tih ljudi ne mogu da prekinem predstavu usred igranja i zbog tih ljudi sam u obavezi da je izguram do kraja i da je, što se kaže, prozinosim do kraja. Sa druge strane, naravno, svako kome to nije zanimljivo ima pravo da predstavu u bilo kom trenutku napusti - priča Jezdić i rekao da mu u tim trenucima nije bilo do gromoglasnog aplauza.

- Poklon, koji sam ja zapravo prekinuo, trebalo bi da bude svedočanstvo i epilog i glumačke igre i pozorišne pažnje i koncentracije publike. To je najintimniji čin između publike i glumca. Opet kažem - neka mi oproste ljudi koji su aplaudirali, ali mi u tom trenutku nije bilo do gromoglasnog aplauza, budući da zbog ometanja na neki način nisam bio u stanju da dam svoj maksimum. Još malo pa ću dvestoti put igrati ovu predstavu i svaki put se, uprkos i fizičkoj i mentalnoj iscrpljenosti, trudim da svakom izvođenju priđem kao jednako važnom i kao premijeri. Isto tako, jednako mi je važno da sa apsolutno svakim ko dođe na tu predstavu razmenim emocionalnu interakciju i empatiju.

U opširom izlaganju Jezdić je između ostalog rekao i da nikada nije sumnjao u svoju publiku, pa neće ni posle ovog događaja.

- Svesno sam želeo da prekinem poklon. Vaspitan sam, školovan i naučen, da poklon bez obzira na gordost publike ili protagonista sa scene, završni čin zahvalnosti glumaca na pažnji publike i publike na trudu glumaca. Za 30 godina bavljenja ovim poslom nikada nisam zanemarivao meru truda koji je potreban publici koju verujem. I nikada nisam sumnjao u moju, u srpsku, i beogradsku publiku. Ni sada ne sumnjam. I mislim da je ovo bio čin pojedinca - poručio je glumac.

 

 

BONUS VIDEO: