"NOĆU SAM PLAKAO OD BOLOVA, NISAM IMAO SNAGE": Ovako je Marko Živić govorio o TEŠKOJ BOLESTI, pa otkrio kako je postao MASKOTA BOLNICE!

Tuga zbog preranog odlaska glumca Marka Živića, koji je obasjavao kulturnu scenu Srbije širokim osmehom, pozitivnošću i istančanim smislom za humor, ne jenjava ni posle tri godine otkako nas je zauvek napustio. Danas bi Živić proslavio 52. rođendan, a njegova vedrina i talenat ostaće upamćeni zauvek.

Glumac je preminuo 2021. godine u Beogradu od posledica koronavirusa. Bio je u stalnoj glumačkoj postavi Pozorišta na Terazijama i stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, a samo godinu dana pred smrt ispričao je kroz šta je prošao i kako se oporavio nakon što mu je 2008. godine odstranjen zloćudni tumor.

Foto: ST/N. MANDIĆ

- Imao sam mnogo sreće. Potpuno slučajno sam to otkrio. Otišao sam na Institut za bolesti digestivnog trakta i tako saznao da imam abdomenalni problem, a zatim i bolest jednjaka. Danas imam rez od 15 santimetara, duž grudi i stomaka. Abdomen je zeznut. Oni su bukvalno vodoinstalateri, jer odstranjuju ono što mora da se odstrani i sklapaju ga od onoga šta imaš. Moja operacija je trajala sedam i po sati. Shvatio sam da imam dve opcije: ili da uđem hrabro ili da odustanem. Naravno odmah sam se odlučio za ovu prvu. Oporavak je bio dosta naporan - rekao je Živić u emisiji "Preživeli"na K1 televiziji i dodao:

- Bjela, Manda i ja igrali smo predstavu "Let iznad kukavičijeg gnezda", to je bio moj povratak u Beogradsko dramsko pozorište, gde je cela sala ustala i aplaudirala. Ja i dalje ispod kostima imam traku zalepljunu, 15 dana sam su me hranili preko infunzije - rekao je Marko.

Kako je tada ispričao, nebrojeno puta je odlazi na kliniku da bodri druge pacijente i ulije im tračak nade da će biti bolje. U emisiji se prisetio svog boravka u bolnici i otkrio kako se nosio sa teškom životnom situacijom u kojoj se našao.

Foto: youtube.com/printscreen

- Zvali su me često iz klinike da psihički dižem pacijente. Išao sam da ih zasmejavam i verujem da sam nekome i pomogao. Kasnije sam postao maskota celog odeljenja. Tako je bilo i dok sam sam ležao u bolnici. Desi se da padneš mentalno u toku noći, jer dnevno primaš šest ili osam infuzija, a jedna kaplje dva sata. Noću plačeš jer si vezan za krevet, ali sam ustajao, šetao hodnikom i glumio Rokija Balbou. Boli te sve, ali ja sam glumio da boksujem sa nekim - govorio je Živić.

Na taj način održavao je pozitivan duh i širio radost po sumornim bolničkim hodnicima.

- Pacijenti su izlazili da me gledaju, smejali se, navijali. Moraš nekako da se iščupaš iz toga. Recidivi obično stignu kasnije nakon tih stresnih situacija, imao sam trenutak da kažem sebi ne mogu više, ali sam gurao kao buldožer, iako nisam imao snage - rekao je glumac u svom poslednjem televizijskom gostovanju.

Marko Živić ostaće upamćen po mnogobrojnim ulogama koje je ostvario na pozorišnim daskama i pred kamerama, a smo neke od njih su u filmovima "Čitulja za Eskobara", "Montevideo, bog te video" i serijama "Pozorište u kući", "Psi laju vetar nosi", "Senke nad Balkanom"... Poslednji put na filmu pojavio se u ostvarenju "48 sati i 1 minut".

BONUS VIDEO: