STIŽE NASTAVAK FILMA "VIDIMO SE U ČITULJI"! Bivši monah priprema novu priču o KRIMINALU koji je promenio Srbiju!

Dokumentarac "Vidimo se u čitulji" iz 1995. godine, koji je prikazao svedočenja srpskih kriminalaca, dobija nastavak! Novinar Aleksandar Knežević, koautor knjige "Kriminal koji je promenio Srbiju", na osnovu kojeg je snimljen popularni film Janka Baljka, priprema se za svoj rediteljski debi.

Nakon dugog niza godina provedenih na Svetoj Gori Knežević je skinuo monašku odoru, vratio se u Beograd i započeo rad na filmu čiji naziv glasi "Vidimo se u čitulji 2.0". Ovaj projekat u produkciji Art&Popcorn dobio je podršku Filmskog centra Srbije, pa je za realizaciju ovog dokumentarnog filma izdvojeno je 5 miliona dinara.

Foto: Printscreen

U obrazloženju komisije u čijem su sastavu bili Branislav Milošević, Stefan Orlandić Stojanovski, Predrag Jeremić, Vladimir Ćosić i Ivan Velisavljević navodi se da "debitantski film novinara Aleksandra Kneževića predstavlja proširenje narativa i novi pogled na staro, ali ne manje aktuelno društveno pitanje".

- Taj, danas arhivski materijal, dragocen je i sam po sebi, kao sociološki i istorijski dokument prvog reda, a ovde je preoblikovan autentičnim filmskim stilom koji je znatno drugačiji od prvog dela filma: razvijenim narativom, dodatkom animacije, koja služi i kao ilustracija i rekonstrukcija, i kao umetničko preoblikovanje narativa koje mu daje novu vrednost - navodi se, između ostalog, u obrazloženju komisije.

Foto: Foto printskrin/youtube.com/Agape

Aleksandar Knežević, koautor je kultnog dokumenatrnog filma  "Vidimo se u čitulji", u kom je predstavljen kriminal devedestih. On se 1998. godine povukao, postao iskušenik u Studenici, a potom je 2004. zamonašen u Hilandaru na Svetoj Gori, gde je dobio monaško ime Romilo. Tamo je proveo jedanaest i po godina. Posle dve decenije, 2019. godine vratio se u Beograd, gde dve godine kasnije stavlja tačku na monaški život. U Beogradu nije mogao da nađe advekvatan posao, pa se zaposlio kao naučni saradnik u Inovacionom centru Univerziteta u Nišu.

Zajedno sa Vojislavom Tufegdžićem, novinarom i koautorom dokumentarnog filma "Vidimo se u čitulji" koji preminuo je 1. juna ove godine, Knežević je obavljao razgovor sa opasnim momcima iz podzemlja, a jednom prilikom otkrio je kako je sve izgledalo. Kako je rekao, lokacija snimanja se dogovarala uvek u poslednjem trenutku. Bilo je nemoguće predvideti kakvi uslovi će se zateći na snimanju, kako će sagovornici reagovati na određena pitanja i kako kada se prvi put nađu pred kamerama.

Foto: youtube/printscreen/Don Antoni

- Bojana Petrovića smo snimali u džakuziju, pa su ga drugari ismevali zbog toga. Onda je Voju i mene pozvao u kuću na Zvezdari, ispostavilo se da je hteo da izbrišemo te snimke. Uspeli smo da ga ubedimo da je motiv zadirkivanja čista ljubomora, pa je on nakon toga vrlo brzo promenio mišljenje. Zanimljivo mi je i snimanje u Budimpešti sa Banetom Grebenarevićem. Nismo se od njega i njegovih prijatelja odvajali 3 dana, bili su to trenuci kada sam do kraja zavirio iza zavese u svet ne samo kriminala, već i obaveštajnog rada. Baneta je u Budimpešti čuvao i jedan stariji kriminalac, koji je neprekidno bio na vezi sa Četrnaestim odeljenjem Vojne kontraobaveštajne službe - rekao je Knežević.

Knežević je rekao i da su svi akteri filma bili upečatljivi, kao i da je Boris Petkov bio jako duhovit i inteligentan, veliki cinik. Kristijan Golubović je mogao da ostvari zapaženu karijeru u Holivudu uz pomoć dobrog menaždera, Bojan Petrović je šarmirao svojim optimizmom, dok je Divac zračio neverovatnom energijom i hrabrošću. Ipak, nisu baš svi ljudi iz kriminalnog miljea bili dostupni za razgovor, pa su Knežević i Tufegdžić ostali uskraćeni za priču Joce Amsterda, Kosmajca, Ćente, Arkana...

 

 

 

BONUS VIDEO: