KO JE BILA RADA ĐURIČIN? Čuvena glumica volela PROFESORA, a evo po čemu će ostati ZAUVEK UPAMĆENA!

Proslavljena dramska umetnica Rada Đuričin preminula je danas u 91. godini u Beogradu. Uzrok smrti još uvek nije poznat.

Radojka Rada Đuričin, rođena 31. maja 1934. u Vršcu, bila je jedna od najcenjenijih srpskih glumica. Rođena u porodici pravoslavnog sveštenika Marinka i njegove supruge Marinke, Rada je odrasla sa mlađom sestrom Nadeždom. Završila je studije na Filološkom fakultetu, kao i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je studirala zajedno sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Velimirom Batom Živojinovićem.

Debitovala je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1958. godine, gde je odigrala glavnu ulogu u predstavi „Dnevnik Ane Frank“. Od 1959. godine bila je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Publika je pamti po mnogim ulogama, a posebno po ulozi Rejmond Šandebiz u predstavi „Buba u uhu“ u režiji Ljubiše Ristića. Njena knjiga „Tajna crne ruke“ predstavlja vredan pozorišni dokument o toj predstavi i Ristićevom alternativnom projektu KPGT.

Foto: ATA Images

Takođe je dramatizovala tekstove svog prijatelja Mome Kapora, uključujući „Kraj vikenda“ i „011“, koje je igrala sa Mihailom Mišom Janketićem. Rada je bila inspiracija i za Kaporov portret „Dama sa šeširom“.

U poslednjim godinama, najviše je sarađivala sa glumicom Vjerom Mujović, a zajedno su radile na komadu „Mala crna haljina“, inspirisanom životom Koko Šanel. Iako je bila u podeli predstave „Iranska konferencija“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, premijera je prošla bez nje zbog akutnog moždanog udara, nakon kojeg se uspešno oporavila.

Rada je ostavila trag i na televiziji i filmu, a njena poslednja uloga bila je u seriji „Tajna vinove loze“, gde je igrala Gordanu Nedeljković.

Bila je u dugogodišnjem braku sa Dragoslavom Popovićem, profesorom nuklearne fizike, s kojim je imala sina Radana, uglednog filmskog snimatelja.

Tokom svog života, Rada je primila brojna priznanja, uključujući Statuetu Ćuran, Vukovu nagradu, Nušićevu nagradu za životno delo, i Zlatnu medalju za zasluge.

Njen životni moto bila je misao Desanke Maksimović: „Život ima svoj početak, trajanje i kraj. Samo tako ga moramo prihvatiti. U tome je čovekova snaga i veličina!“

Informacije o poslednjem ispraćaju Rade Đuričin biće naknadno objavljene.

BONUS VIDEO: