UMRO JE U NAJVEĆIM MUKAMA! Iznenada preminuo poznati reditelj!

Legendarni slovenački reditelj Vinci Vog Anžlovar preminuo je u 62. godini nakon duge borbe sa neurodegenerativnom bolešću ALS.

ALS je tip motorne neurološke bolesti koja izaziva postepeno lomljenje i odumiranje nervnih ćelija. Početni simptomi su bol u mišićima i oslabljenost jednog od ekstremiteta ili nerazuman govor. Kako bolest napreduje, može uticati na sposobnost kontrolisanja mišića neophodnih za kretanje, govor i disanje.

Anžlovar je bio višestruko talentovan umetnik - reditelj, scenarista, kompozitor, slikar, montažer i glumac, i ostavio je dubok trag u slovenačkoj kinematografiji.

Prvi slovenački igrani film

Anžlovar se lansirao među velikane slovenačke kinematografije svojim prvim igranim filmom "Baka ide na jug", koji je snimio još kao student akademije. Ovaj neobični film, komedija o starici koja beži iz staračkog doma i kreće na jug u pratnji saksofonistkinje i pevačice, doživeo je izuzetnu popularnost i ostao najgledaniji film do 1997. godine. Originalni negativ filma dugo se smatrao izgubljenim, ali će 17. decembra biti prikazano digitalizovano izdanje, čime će publika imati priliku da se ponovo susretne sa Anžlovarovim prvim filmskim ostvarenjem.

 

 

Burna karijera i kontroverze

Anžlovarova karijera obilovala je kontroverzama i neočekivanim događajima. Nakon uspeha "Bake ide na jug", njegov romantični triler "Oko za oko" nije naišao na očekivani prijem, a Anžlovar je ušao u spor sa Ministarstvom kulture oko otkupa bioskopskih prava, što je kulminiralo fizičkim sukobom sa tadašnjim ministrom kulture.

Poslednji film i oproštaj od publike

Anžlovarova poslednja filmska ostvarenja, poput filma "Deda ide na jug", prikazala su njegovu nepresušnu kreativnost i originalan pristup filmskom stvaralaštvu. Njegova omladinska detektivska avantura "Tartinijev ključ" obeležena je njegovim poslednjim pojavljivanjem u javnosti, gde je publika nagradila reditelja ovacijama.

Vinci Vog Anžlovar je svojim radom ostavio neizbrisiv pečat u slovenačkoj kinematografiji, a njegovi filmovi će i dalje živeti kao deo kulturne baštine.

BONUS VIDEO: