"Nikada nisam maštao o karijeri u Holivudu": NEBOJŠA DUGALIĆ O "RUSKOM KONZULU", OSKARU, PORODICI I ŽIVOTNIM VREDNOSTIMA! (VIDEO)

 

 

Godinama unazad ime Nebojše Dugalića nezaobilazno je na odjavnim špicama mnogih uspešnih filmova i serija. O tome koliko mu supruga i njegovo petoro dece daju vetar u leđa da izdrži tempo koji glumački posao nalaže, ali i sa kakvim se sve izazovima susretao tokom 2024. godine, proglašenju "Ruskog konzula" za srpskog kandidata za Oskara, do uloga koje smatra svojim najvećim uspesima, razgovarali smo sa Nebojšom Dugalićem.

I tokom 2024. godine radili ste punom parom i ostvarili uloge u filmovima "Ruski konzul", "Jorgovani", "Lazarev put"... Dugi niz godina deo ste svih većih glumačkih projekata. Ko vas je na tom putu najviše podržavao, a ko je ispaštao?

- To nekako ide korak po korak i dok se sve dešava čovek i ne zna šta se sve odvija. To je kao kad isplovi na neku pučinu, pa je nekad voda mirna, nekad uzburkanija, nekad vratolomna. Onda se čovek snalazi, pliva, dođe do kopna, a da ni sam ne zna kako. To je stalno neka neizvesnost koja se odvija, a ono što on može je da u datom trenutku nađe odgovore na izazove i situacije. Nešto se dogodi u skladu sa našim planovima, nešto mimo njih, a samo je važno da čovek nekako slaže i sabira to iskustvo, da artikuliše to šta mu se zapravo dogodilo.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Koliko vam je za sve ovo vreme porodica davala vetar u leđa?

- Porodica je osnovni kontekst iz kog izviremo i sve radimo. To je naša primarna stvarnost i jezgro. Mesto odakle postojimo i način na koji postojimo su naši odnosi u porodici i ako tu čovek ne produbljuje sebe u interkaciji sa svojom decom i suprugom, onda sva ova druga bavljenja nemaju baš mnogo smisla. Čovek je nepregledna stvarnost i raznovrsna stvarnost, a opet jedan isti i u njega staju svi ti paralaleni životi - život u javnosti i intimi. Sve su to naši prostori u kojima moramo da preživimo i da se ostvarimo. I svaki od tih prostora utiče na onaj drugi. Moje porodično iskustvo ima veze sa onim što radim, važno je da čovek raste i da uvek ima šta novo da podeli i pruži.

Foto: FCS/Goran Đukanović

Jednom prikikom ste rekli: "Daću sve od sebe da moja deca ne postanu glumci". Zašto?

- To je rečeno pomalo u šali, većim delom u zbilji, a zato što mislim da bi svako poželeo da se njegovo dete ne muči u toj profesiji u kojoj je iskusan na način na koji je on prolazio i zna koliko je tu neizvesnosti i rizika, slučajnosti koje određuju sudbinu i put. Nema slučajnosti, ali nešto što ne zavisi od nas određuje naše puteve. Svako bi svom detetu poželeo da ne nosi toliki krst rizika na svom životnom putu - da li ćemo od toga uspeti da živimo, da li ćemo imati svoje porodice, svoje živote... Ne bih nikad zabranio detetu da se bavi bilo čime za šta vidim da ima dara i unutrašnjeg poriva da se time bavi. Mislim da je važno da upoznam decu sa svim što može biti opasnost, pa nek odluče. To je već njihova sloboda.

Mnogi danas poznati glumci prošli su upravo vašu glumačku školu. Čemu ste se trudili najviše da ih naučite?

Foto: Marko Obradović Edge

- Kada biraju svoje životne puteve, ako već imaju dara za glumu i dovoljno snagu unutrašnjeg poriva trudim se da ih tome naučim najbolje što mogu i da im prenesem znanje. Znam da će u tom poslu opstati ako se zaista potrude i postanu toliko dobri, da to mora da bude nesumnjivi kvalitet koji mora da bude primećen. Ne znači da će se nekom ko je bio sjajan otvoriti put. Nažalost, bilo je dosta studenata koji su bili fantastični da bih im ja dao da nose repertoare velikih pozorišta, a put im se nije otvotio onako kako sam ja očekivao.

Uvek u javnim nastupima delujete smireno. Kakvi ste kada planete?

- Strašan (smeh). To je moj prijatelj najbolje izrazio jednom rečeicom: "Svi misle da si ti miran, ali ja bih rekao čuvaj se gneva mirnog čoveka". Mir i nemir su unutrašnje stvarnosti i to što je neko spolja miran ne znači da u njemu nije burno. Problem je kada se te naše enegrgetske stihije osamostale i mi počinjemo da budemo njihove sluge, a ne one naše. To zahteva rad i trud i vreme i promišljanje i rasuđivanje...

Koja uloga vas je do sada naviše pomerila?

Foto: ST/Dragan Kadić

- Mene su stvari pomerale svaka po malo i kad se sve to skupi to su pomeranja koja postaju vidljiva. Uvek su ti unutrašnji pomaci bili neprimetni, ali čovek se stalno previre i u njemu iznutra uvek nešto zri i onda ne znamo šta nas je tačno odredilo. Nekad je to nevažna sitnica jer nas tu nešto dotakne i onda iz nje se pokrenemo na neko stranu. Mislim da čovek treba da bude otvoren i tiho da sabira svoja iskustva, da ne srlja već da polako sabira svoj život.

Kako ste reagovali na vest da je "Ruski konzul", film u kojem igrate glavnu ulogu pored Žarka Lauševića, srpski kandidat za Oskara?

- To sam saznao slučajno od ljudi koji su to znali mnogo pre mene. Važno je za manje produkcije manjih zemalja da dobiju vidljivost u širem međunarodnom prostoru jer je to vrsta afitmacije manje vidljivog truda na globalnom nivou. Često se pokazalo da manje produkcije daju neke izuzetne umetničke domete, koje se ne događaju na velikim produkcijskim scenama. To je dragoceno za kulturu koju predstavljate da će tamo negde biti vidljiva i da će imati nekakav odjek. Naša tema je osetljiva. Tiče se Kosova i dešavanja sedamdesetih godina. Postoji vrsta utehe da če ova priča imati odjek negde tamo.

Kakav je Žarko Laušević bio kao partner tokom snimanja?

- Sjajan. Bio je toliko diskretan čovek i nenametljiv. Sve je radio da partneru da maksimalan prostor, da sebe poništi, da radi za scenu. Bio je retko glumačko biće, neverovatan u svom glumačkom rasponu. Kad god bismo radili neku scenu iz više puta, svaki put bi odigrao nešto drugačije i ponudio novu mogućnost istog događaja. Retkost je da neko istu scenu može da odigra na 10 različitih načina jednako ubedljivo, to ja baš posebno umeće.

Foto: Foto Vision Team

"Ruski konzul" je ipak ispao iz trke za Oskara, a jeste li ikada maštali o karijeri u Holivudu?

- Nisam imao nikad tako neke spektakularne profesionalne ambicije zato što se svakome da njegov put po njegovoj meri. Na čoveku je da se trudi i pokuša da bude najbolji, a da li će to biti ovde, onde ili na Marsu, potpuno je nebitno.

Imate li neki skriveni talenat?

- Ubeđen sam da je čovek biće beskonačnih talenata, ali da mnoge nikad ne otkrije niti nasluti. Život sam iz čoveka prozove njegove potencijale s obzirom na događaje, situacije, izazozove... Često to biva i za izbor zanimanja. Zašto sam ja baš krenuo ovim putem, a ne nekim drugim, a bilo ih je milion, ja i dan danas nemam pojma. Imam poverenja u to da je život pametniji od nas.

Foto: Foto Vision Team

Kako provodite praznike?

- Trudim se da obezbedim vreme za svoju dušu. Važno je da čovek ima te prostore koji su nekako samo njegovi.

Pomenuli smo mnoge uloge. Šta smatrate svojim najvećim uspehom u 2024?

- Sve one zajedno. U ovim vremenima je veliki uspeh da bilo šta uradite, a ako vam je dato da ste mogli toliko različitih stvari to je veliki blagoslov. Lepo je da se čovek okrene i kaže: "Nisam ni slutio da sam bio toliko vredan".

 

 

BONUS VIDEO: