PALIĆKA NAGRADA NAJPOZNATIJEM JUGOSLOVENSKOM ŠMEKERU: RADILI SMO KAO U FABRICI a trošili sve u kafani!

Foto: Tanjug

Rade Šerbedžija

- Subotica je za mene najznačajniji grad. Prvi je razlog što sam kao čovek koji se bavi umetnošću dosegao u Subotici sam vrhunac u sazrevanju svoje glumačke ličnosti i to nije zasluga samo genijalnog Ljubiše Ristića već i ovog grada i publike koja je bila deo toga. U toj pitomoj prirodi je bila posebna energija. Drugi razlog je moja Lenka, koju sam tu upoznao, sa kojom imam troje dece i čitav život - rekao je Šerbedžija. Čuvenom glumcu je posebno drago što je 2000, kada je nagrada ustanovljena, prva dobitnica bila Milena Dravić.

ZVEZDE U FABRICI

- Oči Milene Dravić su jugoslovenski film - kratko poručuje Šerbedžija. On je pred palićkom publikom priznao i da nije najponosniji baš na svaku ulogu ili film u kojem je učestvovao.

- Kada smo snimali filmove u bivšoj Jugoslaviji i bili velike filmske i televizijske zvezde, koliko smo samo toga snimili? Dragan, ja, Pavle Vuisić išli smo iz filma u film. Radili smo to kao u fabrici, a bili smo samo malko bolje plaćeni, samo što smo mi više trošili po kafanama, tako da je ta naša pozicija zvezda u tom našem socijalističkom društvu bila vrlo zanimljiva i smešna - prisećao se miljenik jugoslovenskih filmofila.

Foto: Tanjug

Rade Šerbedžija

Poznatog glumca, poetu i bonvivana plaši nadmoć televizije nad filmom. Kaže, nije umetnost jedina koja strada.

- Svi rade na televiziji, veliki glumci, režiseri, televizija je sve pojela i predstavlja najveću opasnost za filmsku umetnost - smatra Šerbedžija. Ipak, televizija ne ugrožava samo umetnost, upozorava slavni glumac. Romantika je u velikom problemu takođe.

- Niko više ne vodi devojku u bioskop, nego odmah u sobu sa televizorom. To je lagodan način života. Nema više svečanosti bioskopa i zato su festivali užasno važni, jer su jedina mesta gde se filmovi gledaju sa dignitetom koji pripada toj umetnosti - kaže Rade Šerbedžija.

I ISTI I POSEBAN

Omiljeni glumac razlikuje dve vrste svojih kolega - one koji su svuda isti i uvek briljantni i one koji su svakom liku dali neku novu notu.

- Ja mislim da pripadam i jednoj i drugoj vrsti. Igrao sam različite karaktere, ali to je neka vrsta mog teatarskog iskustva jer zanatski prevashodno pripadam teatru, a sve što pripada filmu je ono kako me je majka rodila. To je ono što kamera otkrije. Nije ni važna onda gluma ako si dovoljno inteligentan ili imaš dovoljno zanimljiv privatan život. U filmu je važno ko si ti privatno - objašnjava glumac.