Rusko oružje koje je promenilo planetu

Foto: youtube.com/Alexey Ivashkevich

Moćni R 7 "Semjorka"

Potreba stvaranja interkontinentalne balističke rakete bila je povezana sa zaostajanjem Sovjetskog Saveza u nuklearnoj trci. Posle pobede u Drugom svetskom ratu, glavna pretnja po bezbednost SSSR-a bio je američki raketno-nuklearni program.

U prvoj polovini četrdesetih godina prošlog veka, SAD su imale ne samo atomske bombe, već i strateške bombardere koji su mogli da ih "isporuče" — imali su B-29 "Superfortres", koji je izbacio bombe na Hirošimu i Nagasaki, a 1952. pojavio se i B-52 "Stratofortres", koji je mogao da doleti do svake tačke SSSR-a.

S druge strane, Sovjeti su u to vreme uveliko imali atomsko oružje, ali nisu mogli da ga "isporuče" Amerikancima, jer su svi njihovi bombarderi i projektili imali suviše mali domet.

Međutim, već sredinom pedesetih, Sovjeti su stvorili strateški bombarder Tu-16, a paralelno sa tim radili su i na stvaranju interkontinentalne balističke rakete.

Iza sovjetskog projekta stao je Sergej Koroljev, verovatno najveći konstruktor raketa kog je SSSR ikad imao. Do 1938. godine pod njegovim rukovodstvom napravljene su prve sovjetske balističke rakete na tečno gorivo i krstareće rakete, razrađeni su projekti strateških raketa, avionskih raketa i protivvazdušnih raketa na čvrsto gorivo.

Veruje se da su mu upravo njegova dotadašnja dostignuća pomogla da preživi Staljinovu čistku iz 1938. i da nakon šest godina provedenih u gulagu i moskovskim zatvorima ponovo dobije posao na konstruisanju vojnih projektila i letelica.

Po Staljinovoj naredbi, oslobođen je dve godine pre roka, a 1946. imenovan je za glavnog konstruktora Posebnog konstruktorskog biroa 1 u podmoskovskom gradu Kalinjingradu. Glavni zadatak Biroa je bio da napravi pandan nemačkoj raketi "Fau 2". Konstruktori su, međutim, brzo odustali od kopiranja nemačke rakete i počeli da konstruišu svoje, po mnogo čemu jedinstvene.

Čuveni konstruktor je istovremeno radio na nekoliko generacija raketa. Raketa R-1 prvi put je testirana 1948. godine, rad na raketi R-5 je završen sredinom pedesetih, a otprilike u isto vreme je objavljeno i da su Koroljev i njegov biro OKB 1 dobili zadatak da konstruišu prvu sovjetsku interkontinentalnu balističku raketu sa nuklearnom bojevom glavom. Zahtevano je da domet te rakete bude čak deset hiljada kilometara, što se smatralo neverovatnim zadatkom.

Trenutno Rusija razvija novu raketu RS-28 "Sarmat", koja će biti najveći nuklearni projektil na svetu, sposoban da sravni sa zemljom teritoriju površine Francuske ili Engleske.

Nova balistička raketa bi trebalo da zameni legendarnog "Vojvodu" RS-20V, koji već četvrt veka čini osnovu nadzemne grupe strateških nuklearnih snaga.