Naučnici konačno potvrdili: Evo šta joga radi vašem mozgu

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ranije se verovalo da uz jogu um postaje opušten i relaksiran što dovodi do jasnijeg razmišljanja i sagledavanja okoline. Tim uglednih istraživača je u svojoj studiji potvrdio da oni koji praktikuju ovu veštinu, definitvno bolje razmišljaju i imaju izraženiju moždanu aktivnost.

Profesorke Neha Got, sa univerziteta Ilinois, i Džesika Damiozeks, sa državnog univerziteta u Vejnu, pregledavši najznačajnije studije koje su se bavile ovom temom, došle su do zaključka da ljudi koji redovno vežbaju jogu, imaju bolju funkciju mozga.

Najpre, kod osoba koje redovno upražnjavaju trening joge javlja se pojačana aktivnost hipokampusa, dela mozga koji je smešten u centralnom delu glave. Ovaj deo je veoma važan u procesuiranju informacija i pamećenju, i ono što je posebno zanimljivo, sa godinama njegova veličina smanjuje. Međutim, najsavremenije tehnike skeniranja mozga pokazale su da oni koji vežbaju jogu ne podležu ovom pravilu. Profesorka Got stoga zaključuje da ovi ljudi imaju manje šanse da sa godinama gube pamćenje i obole od alchajmerove bolesti usled izraženije aktivnosti hipokampusa.

Takođe, merenjima je potvrđeno da joga doprinosi i boljoj angažovanosti čeonog režnja koji je vrlo važan u procesu mišljenja i donošenja odluka.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Čeoni režanj je ključan za planiranje, donošenje odluka, multitasking, razmišljanje o opcijama i mogućim rešenjima - kaže doktorka Damiozeks i dodaje da to uopšte nije iznenađujujuće jer tokom treninga joge osobe intenzivno razmišljaju usled relaksacije uma.

Ono što je posebno zanimalo istraživače jeste da li joga smanjuje stres i emocionalnu napetost kako se veruje. Skeniranjem mozga je utvrđeno da ova veština povećava amigdalu, splet neurona koji je duboko lociran u centralnom delu mozga. Ova dva jezgra u obliku badema su zaslužna za našu emocionalnu reakciju na nadražaje iz okoline. Strah, anksioznost, depresija i druga emotivna stanja koje muče savremenog čoveka reguliše ovaj splet nerava. 

Foto: pixabay.com

Nervna ćelija

Doktorka Got je pronašla da praktikovanje joge smanjuje nivo hormona koritsola, koji se još naziva i hormon stresa. Usled ovoga, i amigdala je kod vežbača joge veća, te je njihov odgovor na mnoge stresne situacije smireniji i podnošljiviji.

Na kraju, ove ugledne istraživačice zaključuju da nauka potvrđuje prvobitnu teoriju koja je važila za jogu. Ova veština smanjuje stres, doprinosi emotivnoj smirenosti, ali i doprinosti tome da mozak bude zdraviji i funkcioniše u punom kapacitetu.