Zašto se smejemo? Naučnici nude dve teorije

Foto: pixabay.com

Istraživači se slažu da je smeh posledica evolucije

Iako se ljudi iz različitih kultura smeju različitim stvarima, smeh je ipak zajednička karakteristika čoveka. S obzirom na to, naučnici su se zapitali odakle smeh dolazi i kako se pojavio u ljudskom ponašanju.

Bebe počinju da se osmehuju sa tri meseca, čak iako su gluve ili slepe, što je dokazano brojnim istraživanjima, a naučnike je ovo navelo na trag da o smehu razmišljaju kao o pojavi koja je posledica evolucije.

Smeh kao socijalna funkcija

Postoje dve teorije o tome kako je smeh evoluriao u sredstvo komunikacije između ljudi.

Prema jednoj teoriji, smeh se pojavio kao potreba da se ljudi bolje povežu sa strancima. Tokom praistorije, kada je život bio mnogo ugroženiji zbog opasnosti koje su vrebale iz prirode, čovek je morao da se oslanja na pomoć pripadnika sopstvene, ili tuđe, zajednice, kako bi udruženimsnagama obezbedili skloniše, ili hranu.

Foto: pixabay.com

Već sa tri meseca kod beba se javlja osmeh

Pošto su sredstva komunikacije bila nerazvijena, osmeh je bio znak da čovek želi da se poveže sa strancem. Tim znakom se sklapala saradnja, zajednički radilo na obezbeđivanju boljih uslova za život kroz lov ili izgradnju skloniša, a i započinjala čvrsta prijateljstva.

Prema drugoj teoriji koju zastupaju neki evolucioni biolozi na osnovu ponašanja primata, smeh je nastao kao zamena za "akt doterivanja". Naime, primati iz jedne društvene zajednice, među sobom, ostvaruju dublji kontakt tako što se međusobno doteruju i trebe buve iz tela. Kako su ljudske zajednice postajale sve brojnije i veće, čovek nije mogao da se sa svakim povezuje dodirivanjem, te se pojavio smeh kao univerzalni znak koji nagoveštava da sa nekim želimo da ostvarimo prisniji kontakt, zaključuju biolozi.

Smeh je koristan za zdravlje Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Prema nalazima naučnika sa renomirane svetske klinike "Mejo", smeh ima brojne benefite po zdravlje organizma: - Smeh doprinosi većem unosu kiseonika u telo što može stimulisati bolji rad srca, pluća i mišića. - Kada se smejemo luči se hormon serotonin koji je izuzetno značajan u borbi protiv stresa, ali i koji pomaže da se telo opusti. - Smeh utiče i na krvni pritisak što doprinsi da se javi osećaj zadovoljstva i relaksiranosti. - Smeh može ojačati imuni sistem koji se bori protiv raznih bolesti. Ne samo virusnih infekcija, nego i bolesti koje su povezane sa stresom.

Bez obzira na to da li je tačna prva ili druga teorija, smeh je nešto najlepše što karakteriše čovečanstvo, jer bez njega, sve oko nas bi bilo mnogo sumornije.