ZAŠTO LAŽEMO? Eksperti odgovaraju na vanvremensko pitanje o toj ljudskoj potrebi!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Svako od nas bi slagao kada bi rekao da nijednom nije izgovorio čuvenu frazu poput "voleo bih da mogu otići, ali zauzet sam", a zapravo mislio "radije bih bio kod kuće na svom kauču", ili "izvini, zaboravila sam da odgovorim", a istinit odgovor bi bio "izvini, izbegavala sam te".

To su tzv. bele laži – laži o sitnim i nevažnim stavrima koje ukoliko izgovorite ne možete direktno da povredite drugu osobu. Neki naučnici smatraju da su takve laži bezazlene i da se one donekle mogu poistovetiti sa pristojnošću jer nećete svima sasuti u lice ono što zaista mislite, prosto, nema potrebe za tim.

Međutim, mnogi stručnjaci se ipak ne bi složili sa tim.

Robert Fildman, doktor nauka i profesor psihologije na Univerzitetu Masačusets Armast, proučava "verbalnu prevaru". On tvrdi da je najveći razlog zašto su ljudi nepošteni taj što je "laganje vrlo efikasna društvena taktika".

 

 

- Ljudi ne očekuju da ih lažu, očekivanje je da oni čuju istinu od drugih i to omogućava ljudima koji lažu da često pobegnu od nje - kaže Fildman.
 
Fildman objašnjava sedam razloga zbog kojih ljudi izvrću istinu - od bele laži do kompulsivnog laganja.

1. Laž u vidu laskanja

FIldman kaže da je laskanje jedan od najčešćih oblika prevare, što ne deluje nimalo iznenađujuće. Koliko puta ljudi kažu "Budi iskren!" kad im kažete da vam se sviđa njihova nova frizura? Ljudi su skeptični prema laskanju jer znaju da nije uvek iskreno. Neko vam može dati lažni kompliment da se sprijateljite, izbegavate neprijatnosti, ubediti vas da im učinite uslugu, navesti vas da im se poverite i još mnogo toga.

Foto: Photo by Taras Chernus on Unsplash

Foto: Ilustracija

2. Lažemo da bi se izbegla neprijatnost

Ovo je i previše poznato. Dakle, nema problema da kažemo svojim bliskim prijateljima da bi radije ostali kod kuće u pidžami nego izlazili u bar u petak uveče. Ali kad je reč o ljudima sa kojima nismo baš toliko bliski i ne osećamo se prijatno u njihovom društvu, onda izgovaramo "voleo bih da mogu da odem, ali zauzet sam". Fildman kaže da laganje kako bi se izbegla neprijatnost rezultat želje da onaj kome se obraćamo ne bude razočaran.

3. Lažemo da bismo uticali na druge

- Ljudi lažu da bi druge naterali da rade ono što žele - kaže Fildman.

Za opis takvih laži, koristi primer prodavaca. Recimo, oni skoro uvek govore samo o zadovoljnim konzumentima proizvoda koje prodaju. Ako je npr. reč o sredstvu za čišćenje lica, oni nikada neće pomenuti osobu koja se žalila na alergiju i crvenilo na koži, ali zato će uvek da pomenu one kojima se lice preporodilo, a bubuljice nestale kao rukom odnesene. Da li je to efikasna taktika? Često da, tvrdi on.

Foto: Photo by Kristina Flour on Unsplash

Foto: Ilustracija

4. Laganje da bi se izbegao negativan ishod

- Zamislite dete koje je razbilo čašu - kaže Fildman. Kada ga roditelji pitaju da li je razbilo čašu, ono će skoro uvek da odgovori da nije, što je očigledna laž. Dete laže da ne bi bilo kažnjeno i to je obrazac koji i kasnije kroz život koristimo.

- Kako odrastamo, učimo da budemo bolji lažovi - kaže Fildman, što znači da ljudi i dalje lažu da bi se zaštitili, ali mnogo je teže sa sigurnošću utvrditi da su nepošteni.

Ljudi, takođe, lažu i da bi zaštitili druge. To je nešto poput situacije u kojoj stariji brat (od deteta sa početka priče) slaže kako je video da čašu razbija pas iako zna da je to uradila njegova sestra, to je jedan prost primer laži radi zaštite.

5. Laž zarad pozitivnog ishoda

- Ljudi mogu lagati da dobiju ishod kakav žele za sebe ili druge - kaže Fildman.

Dodavanje iskustva na razgovoru za posao klasičan je način na koji ljudi lažu da dobiju ono što žele. Isto važi i za osobu koja pokušava da pomogne svom prijatelju da se zaposli u njegovoj kompaniji. Te osobe često znaju da precene iskustvo svog prijatelja kada ga preporučuju menadžeru za angažovanje, govoreći koliko su uspešni i perspektivni.

 

 

6. Laganje u cilju impresioniranja drugih

- Ljudi žele da se dopadnu drugima, da im se drugi dive, da impresioniraju druge - kaže Fildman.

U nekim slučajevima, osoba možda čak želi i da zastrašiti druge ljude. Menadžer, na primer, može preuveličati svoje prethodne uspehe da spreči kolege da osporavaju njihove odluke.

7. Lažemo da bismo održali prethodnu laž

- Laži imaju efekat snežne pahulje - zaključuje Feldman.

Ako u početku lažete o nečemu malom, da biste održali tu laž, ponekad morate da lažete i na ozbiljnije načine. To je nešto što možemo videti u TV emisijama, filmovima, knjigama, pa čak i u stvarnom životu. Nijedna laž nije suviše mala da vas ne bi uhvatila u svoju mrežu - zato se i kaže da je iskrenost najbolja politika, tvrdi Fildman.