Da li znate ko je čuveni čiča sa ambalaže Jagodinskog piva?

Foto: youtube.com/draganivanovic/printscreen

Foto: Ilustracija

Jugonostalgičari ga rado pamte. Lice nasmejanog rumenog brkajlije koji nazdravlja svim pivopijama naširoko je poznato, ali ono što manje ljudi zna je činjenica da deka sa Jagodinskog piva nije izmišljen lik i delo mašte nekog ilustratora već da je zaista postojao, imao svoje ime i prezime i neverovatnu životnu priču.

Brka sa nalepnica Jagodinskog piva zaista je postojao i zvao se Milosav Mitrović iako je bio mnogo poznatiji pod nadimkom Losa.

Rođen je 1892. i živeo je u selu Dragovo u srcu Šumadije. Borio se u Prvom svetskom ratu kada je bio teško ranjen zbog čega su mu amputirane obe noge, ali to nije uništilo njegovu volju za životom. Naprotiv!

Hroničar Dragova, sela rekovačke opštine, Miroslav Ž. Simić, u izjavi za Blic od pre nekoliko godina ispričao je da je čiča Losa bio jedna od najomiljenijih ličnosti u selu. Imao je čeze i konje i često je išao u Jagodinu kako bi popio pivo u čuvenoj Šarenoj kafani.

Tamo je i upoznao neke radnike pivare koji su radili u komercijali. Oni su ga i pitali da li bi mogli da ga fotografišu. Losa je pristao i u zakazano vreme se pojavio u kafani, doteran i sređen, i tako je nastala fotografija koja će se uskoro naći na svim flašama Jagodinskog piva od Vardara do Triglava.

Foto: youtube.com/Dragan Ivanovic

Foto: Ilustracija

Veliki ljubitelji piva sigurno u svom pivopijskom stažu nisu izbegli da probaju čuveno Jagodinsko pivo. Sa flaše naše domaće pivare i nakon čak 167 godine smeši nam se čuveni brkati čičica sa šubarom na glavi i čašom piva u ruci - Čuvena slika omota ovog piva zaštićena je kao brend u Ženevi.

Ali, ko je uopšte na toj, sada već čuvenoj, slici jagodinskog Čiče? Sledi vrlo interesantna i emotivna priča. Čuveni Milosav Mitrović Losa (1892-1961) bio je veliki pivopija. Rodio se i živeo u levačkom kraju, u selu Dragovo (nastalog 1900. spajanjem tri sela, a kuma novonastalom selu bila je lično Draga Mašin). Milisav Mitrović, bio je borac u Prvom svetskom ratu, u kom je i teško ranjen, zbog čega su mu amputirane obe noge. Kako govori hroničar sela, Miroslav Simić, Losa je stalno obitavao u Jagodini.

Bio je teški invalid, ali ga to nije sprečavalo da se bavi poljoprivredom i putuje čezama kad god je mogao. Kasnije je nosio proteze i tako radio sa njima. Smatrao je gubitak nogu svojom nagradom i često govorio da je to odlikovanje za borbu, bolje nego spomenik da su mu podigli. Najviše je voleo da sedi u selu ispred svoje stare kuće.

Kada je bio u Jagodini, imao je besplatno pivo u bilo kojoj kafani ili restoranu gde se točilo i prodavalo jagodinsko pivo. Poslednjih godina života bavio se pčelarstvom i imao nekoliko košnica. Bio je miljenik sela i svi meštani rado su sedeli sa njim i razgovarali. A evo i kako je deda Losa dospeo na etiketu svog omiljenog piva: Imao je čezu i konje i tako se stalno vozio kako bi popio pivo u jagodinskoj čuvenoj Šarenoj mehani. Tako je i upoznao neke radnike pivare koji su radili u komercijali.

Njima se on dopao i pitali su ga da li bi mogli da ga fotografišu. Pri narednom susretu, to se i dogodilo. Deda Losa nije ni slutio da će postati prepoznatljiv lik i simbol Jagodinske pivare. U selu i danas žive njegovi unuci - Slobodan, Stojan i Dragomir. Prema njihovoj priči, svi su u kući i selu znali da su ga ti ljudi fotografisali, ali nisu znali zbog čega. Kada se njegov lik pojavio na nalepnici, silno se obradovao. Smatrao je da će tako živeti večno. Njegov ugled među starim pivopijama i dalje je neprevaziđen.

Foto: youtube.com/saelanom/printscreen

Foto: Ilustracija

Ipak, prošlo je još neko vreme pre nego što je Milosav Mitrović saznao da je postao poznat. U selu su svi znali da su ga slikali, ali ne i zašto. Tek kada je u prodavnici ugledao nalepnicu sa svojim likom mnogo se obradovao. Pričao je da će na taj način živeti večno.

Nakon toga, Losa je imao besplatno pivo u bilo kojoj kafani ili restoranu gde se točilo i prodavalo Jagodinsko. Pivopija, kakav je bio do kraja života, i te kako je znao to da ceni.

U Dragovu još uvek žive Losini potomci. Oni i dalje čuvaju uspomenu da svog slavnog potomka. Kažu, iako invalid, nikada nije prestao da se bavi poljoprivredom. Puzao je i tako obrađivao zemlju, a kasnije je dobio i proteze.

Govorio je da je gubitak nogu zapravo njegovo odlikovanje i borbu bolje nego spomenik. Poslednjih godina života bavio se pčelarstvom i imao nekoliko košnica koje je sam održavao.

Umro je 1961. a njegov lik – Jagodinski čiča početkom 21. veka zaštićen je u međunarodnoj instituciji za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi.

I tako, baš kao što je Milosav i želeo, i dalje živi!