Da li je intuiciju moguće izmeriti?

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Po prvi put, istraživači su izumeli tehniku kojom mogu izmeriti intuiciju. Prema istraživanju objavljenom u aprilu u časopisu Psychological Science, nakon upotrebe ove metode, dokazano je da ljudi mogu koristiti svoju intuiciju da donose odluke brže, ispravnije i samouverenije.

Istraživanje pokazuje da intuicija zaista postoji i da je istraživači mogu izmeriti, kaže Džoel Pirson, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji, koji je ujedno i vodeći autor ove studije.

Intuicija je popularna tema u savremenoj psihologiji i odnosi se na proces u mozgu koji omogućava ljudima da donose odluke bez analitičkog razmišljanja, navodi se u istraživanju. Uprkos tome što je ova ideja bila široko prihvaćena i u psihologiji i u javnosti, naučnici nisu imali pouzdan test kojim bi prikupili objektivne podatke o intuiciji ili dokazali njeno postojanje.

Pirson kaže da prethodne studije nisu merile intuiciju, jer istraživači nisu znali kako bi odredili njenu količinu. Umesto toga, ove studije oslanjale su se na informacije dobijene iz upitnika u kojima su se ljudi izjašnjavali o tome kako se osećaju kada donose odluke. Ovakav način istraživanja više odražava mišljenje ljudi o svojoj intuiciji, nego što je zapravo meri.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U ovom istraživanju, Pirson i njegove kolege kreirali su niz eksperimenata kako bi odredili da li ljudi koriste svoju intuiciju kako bi sebi olakšali donošenje odluka i rasuđivanje. Istraživanje je definisalo intuiciju kao nesvesnu emocionalnu informaciju koja potiče iz tela ili mozga, i koja je poput nekog instinkta ili predosećaja.

Merenje intuicije

Tokom eksperimenata, istraživači su pokazivali malim grupama od oko dvadeset učenika crno-bele slike na kojima su bile tačkice koje su se kretale naokolo na jednoj strani monitora. Istraživači su zamolili učenike da odluče da li se tačkice kreću pretežno na levu ili na desnu stranu. Kako su učesnici odlučivali, na drugoj strani monitora pojavljivale su se svetli, treperavi kvadrati u boji.

Međutim, ponekad bi istraživači ubacili sliku u kvadrat u boji, koji je dizajniran tako da kod ispitanika izazove emocionalnu reakciju. Na primer, svaka slika imala je za cilj da izazove pozitivnu emociju (npr. slika šteneta ili bebe), ili negativnu emociju (npr. pištolj ili zmija). Međutim, učesnici nisu bili svesni da se ove slike uopšte prikazuju na ekranu, jer su se smenjivale takvom brzinom da ih je bilo nemoguće svesno opaziti.

Ove subliminalne slike imale su za cilj da stimulišu vrste informacija koje intuicija podrazumeva – bile su kratke, pune emotivnog naboja i ispitanici su ih opažali nesvesno.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Rezultati su pokazali da su ispitanici bolje obavljali zadatak kada su im bile prikazivane pozitivne subliminalne slike – bili su tačniji prilikom određivanja smera u kom su se tačkice kretale. Takođe su odgovarali brže i zabeleženo je da su bili sigurniji u svoj izbor.

Ovaj eksperiment takođe pokazuje da su učesnici vremenom postajali sve bolji u korišćenju svoje intuicije. Pirson je rekao da je poenta u tome da se nauči kako se informacija koje ljudi nisu svesni koristi u mozgu. Kao što ljudi mogu da se osećaju bolje kada donose odluke uz pomoć logike i razuma, isto tako mogu postati veštiji prilikom upotrebe svoje intuicije, ukoliko je vremenom budu koristili češće.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Intuicija može biti od koristi prilikom donošenja ispravnih odluka, rekao je Pirson. Istraživanje je pokazalo da će informacija koja je nesvesno registrovana u mozgu pomoći prilikom donošenja odluka ukoliko je ta informacija od određenog značaja ili ako predstavlja neki dodatni trag, van onoga što ljudi već imaju u svojoj svesti.

Istraživači će u budućnosti moći da razviju metod kojim će obučavati ljude da iskoriste svoju intuiciju, a potom ih testirati, ne bi li utvrdili da li se njihova intuicija zaista unapredila zahvaljujući vežbanju i čestoj upotrebi, zaključio je Pirson.