Devojke, spremate li MIRAZ? Escajg, posteljina, dukati: Nekada se verovalo da bez porodičnog blaga ŽENA NIJE POŽELJNA!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Poreklo miraza vuče korene iz davne prošlosti i vezan je za brigu o porodici, koja je i u prošlosti kao i sada bila osnovna ćelija društva. Miraz nije isključivo srpski običaj i sreće se u brojnim društvima i civilizacijama. Gde je prvobitno primenjivan ne može se pouzadno reći.

Porodica je počivala na muškarcu. Muškarac je ostajao na zemlji ili osvajao novu. Žene su odlazile u nove porodice i odnosile sa sobom deo porodičnog blaga (vrednosti). To je bio njihov zalog za budući život. Što bi devojka imala manje vrednosti, manje bi bila poželjna i tražena kao nevesta.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Naravno žene nisu zarađivale i miraz je i sa te strane bio neophodan kao zalog njihove budućnosti. Nešto što će im obezbediti da ne moraju da brinu da li će njihov muž ili nova porodica moći da se staraju o njima.

Miraz je bio obično kod dobrostojećih familija u vidu zlatanih dukata i vrednog kućnog servisa i nameštaja, a uobičajeno je kod srednjeg i siromašnog staleža bio sastavljen od biranih tkanina za odela i stolove.

 

 

Devojka koja je bila jedinica, i jedina naslednica, u miraz bi donosila celo svoje imanje i takva je bila naročito tražena za udaju, a u srpskom jeziku nazivana je miražinkom.

U Srbiji se u seoskim sredinama taj običaj sačuvao gotovo do 70-tih godina prošlog veka, a u gradovima je nakon Drugog svetskog rata, gotovo izgubio značaj.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sada kada je žena često ispred muškarca kao stub porodice, a i radi poslove ravnopravno sa muškarcima, za nju potreba za mirazom ne postoji. Iako ne postoji u vidu običaja i konkretne materijalne potpore, miraz je svakako prisutan. 

 

 

Neka žena u brak unosi dobar automobil, neka svoj posao i diplomu, a neka prosto svoju telesnu prijatnost. Sve su to mirazi i sve su to dobri mamci.