ČOVEK SE PRETVORIO U JARCA: Stavio protetičke udove, tri dana šetao po švajcarskim proplancima, a onda je shvatio jedno!

Foto: youtube.com/CNN

Samo tri dana mu je trebalo da shvati da je čovek najslabija karika na planeti

Zbog umetnosti, ali i u potrazi za jednostavnijim životom Britanac je morao da napravi protetičke udove i kreće se kao koza i sve to kako bi napisao knjigu - "Čovek koza, kako sam se odmorio od čovečanstva".

Ovaj umetnik i biolog trenutno se nalazi u Zagrebu kako bi učestvovao na "Tač mi" festivalu i predstavio svoj rad "Čovek jarac" koji je zainteresovao mnoge kolege.

Tomas Tvejts studirao je biologiju, nakon čega je magistrirao dizajn, a na ideju za ovaj čudan projekat došao je slučajno.

- Uobičajeni san u detinjstvu je da postanete životinja pa ne morate da idete u školu i slično. To se negde zavuklo i u moje sećanje. Nakon što sam odrastao, našao sam se u tački u kojoj sam bio nezadovoljan svojim životom, razmišljao sam o tome kuda sam krenuo, šta dalje, i ideja mi je sinula. Da, brinuo sam u tom trenutku o psu svoje nećake, koji je samo srećno trčao okolo i lajao. Pomislio sam kako bi bilo sjajno uzeti godišnji odmor od toga da ste ljudsko biće”, govori za "Jutarnji.hr".

"Bolno i zastrašujuće iskustvo"

Na pitanje koji mu je bio najveći izazov u danima dok je bio jarac, odgovara: "Prvi dan uzgajivač je terao svoje stado s alpskih livada na pašnjake u dolinu, gde će prezimiti. Bilo je to bolno i zastrašujuće iskustvo. Dok sam se spuštao sa strmih litica bez ruku koje bi me mogle sprečiti u padu, osetio sam koliko sam krhko biće, koliko sam čovek. Ostale koze iz mog stada zatrčale su se prema dole. Ali, kada sam ih stigao u dolini, svi smo bili opušteniji. Nismo imali šta da radimo osim da jedemo travu. Bilo je to meditativno iskustvo. Ako pogledate skelet bilo kojeg sisara, čine se slični ljudima. Ali, postoje razlike očigledno i te razlike se brzo iskristališu kao bol."

Ipak, negde je morao da podvuče granicu.

- Spavao sam u staji sa stadom, ali malo iznad poda, tako da nisam spavao u kozjem izmetu. Napolju je bila temperatura takva da sam se smrzavao. Pojeo sam puno trave, i dobio sam crve, koje sam, doduše, rešio tabletama. Ali, crta koju sam povukao bila je jednostavna: nije bilo potrebno da patim jer patnja ne daje osećaj slobode. Želeo sam da se osećam kao kod kuće, u svojem okruženju - objašnjava za "Jutarnji.hr".

Dodaje da je na projektu radio mesecima, možda i godinu dana, da bi samo tri dana živeo kao jarac.

- Sam sam napravio crne noge i druge delove, ali prednje noge je za mene napravila klinika za protetiku "Dr. Helt". Bilo je jako umarajuće, ponekad i bolno biti na četiri noge, kako su me i upozorili. Bilo je u redu penjati se po brdu, ali spuštanje je zahtevalo dosta snage - govori Tomas Tvejts.

Iako je uspeo da pojede dosta trave, bio je svestan da sisari ne proizvode enzime kojima mogu da vare celulozu, već imaju drugačiji digestivni trakt. Posetio je više naučnika koji su mu savetovali da su protiv umetanja vantelesnog dodatnog dela za preživanje hrane, zbog opasnosti od neizlečive infekcije creva.

Alpe je, kako kaže za "Jutarnji.hr" odabrao zato što postoji sport u okviru koga se penjete sa stadom koza.

- Prvi dan nisam uspešno pratio koze u spuštanju s planina. Bile su nervozne i uplašene od mene, jer sam stenjao i uzdisao po putu. Ali, kad sam uspeo da ih stignem na pašnjaku, postale su radoznale... - zaključuje čovek-jarac.