BEOGRAĐANI SU NA TAŠMAJDANU GLEDALI MUČENJE BIKOVA: Svojom reakcijom pokazali su koliko je naš narod bio ispred Evrope i razočarali Špance

Prva korida organizovana izvan Iberijskog poluostrva održana je na beogradskom Tašmajdanu 2. oktobra 1971. Pred oko 4.000 radoznalih gledalaca svoje umeće pokazali su najveći matadori toga doba, a spektakl je počeo svečanom paradom svih učesnika.

Praćeni muzikom španskog orkestra s tribina, povorku su predvodili konjanici, a za njima su stupali matadori, pikadori i banderiljerosi.

Najveća zvezda španske koride bio je Luis Migel Domingin, jedan od najboljih matadora prošlog veka, koji je publici predstavljen kao lični prijatelj Pabla Pikasa i Ernesta Hemingveja, dok se žuta štampa mahom bavila njegovom ljubavnom vezom s Avom Gardner, jednom od najvećih holivudskih diva toga doba. Kako i dolikuje svetskim velikanima, njega su još na aerodromu dočekali najviši državni zvaničnici i plesačice flamenka.

I upravo je publici on priredio i najveće uzbuđenje. Već u prvoj borbi bik ga je bacio na zemlju i počeo udarati moćnim rogovima. Srećom, pomoćnici su brzo reagovali, pa je Domingin prošao samo s lakšim povredama. Drama nije izostala ni u sledeće dve borbe.

Već u narednoj, slavni matador se okliznuo i našao u životnoj opasnosti. Razjarena životinja, teška 4.000 i za ovu priliku dopremljena čak iz Galicije, dohvatila ga je rogovima u nameri da ga probode, ali je slavni Domingin pokazao zašto je bio najveći među najvećima. Uspeo je da se izvuče i elegantnim potezom mača usmrti protivnika, probadajući ga u vrat. Sve je ovo trebalo da oduševi publiku, naročito kada se teatralno poklonio. Trebalo je, ali nije.

Ko zna zašto i protivno pravilima, beogradska publika je mahom bila na strani životinja, klicala im je i podržavala ih, pokazujući time da se protivi surovom ubijanju. Doduše, bilo je i zluradih mišljenja da je većina gledalaca došla upravo privučena glasinama da će stradali bikovi, nakon predstave, završiti na ražnju ispred stadiona. Istina je, međutim, da su se mnogi bunili i pre nego što je iberijski šou stigao u Beograd. Još tokom leta, kada se korida reklamirala kao svetski događaj u našoj prestonici i kada su se iz aviona bacali promotivni plakati i leci, Društvo za zaštitu životinja zvanično je tražilo da se zabrani ova klanica bikova. Tadašnji direktor Sportskog centra Tašmajdan Dimitrije Kovačević lakonski je, preko novina, pozivao sve protivnike da mu dostave uverenje o tome da su vegetarijanci.

Bilo kako bilo, korida je održana, a publici se predstavio i svetski poznati rehoneador Alfred Kondea, koji je u Španiji slavljen kao najumešniji borac koji je bikove ubijao kopljem jašući konja. Za publiku je i to bilo nepravedno, pa je i zbunjeni Kondeao ispraćen salvom zvižduka.

Na nešto povoljniji prijem naišao je Robert Piles, ponajviše zbog svojih godina. Sa svojih 18 smatran je naslednikom čuvenog Domingina, što je i potvrdio briljantnom pobedom u prvoj borbi. Problemi su nastali s drugim bikom. Iako je tri puta uspeo da ga probode mačem, iskasapljena životinja je ostala na nogama. Da bi iole popravio utisak, mladić je hrabro kleknuo na kolena pred razjarenim bikom u punom trku, što je konačno izmamilo i aplauz beogradske publike.

Ovaj ne tako uspešan spektakl završen je, a gde drugde, nego u boemskoj četvrti Beograda. U jednom od skadarlijskih restorana za goste iz Španije priređena je svečana večera, a glavni specijalitet bio je upravo bik na ražnju. Nismo sigurni s kakvim utiscima su se slavni gosti vratili iz našeg grada, ali je činjenica da zadugo posle toga nisu nastupali nigde izvan Španije. I ovo, rečito, govori o tome da smo se za neke evropske vrednosti o kojima se danas naširoko govori, borili znatno pre same Evrope.

Otkazan drugi nastup

Organizatori koride su se od prvog dana suočavali sa nepredviđenim teškoćama. Neposredni realizator je bila gotovo nepoznato i ne previše rentabilno preduzeće "Zadrugar", troškovi su znatno prevazilazili planirani budžet, a posebnu nevolju zadavala je kiša koja je padala danima. Ne samo da je odložila spektakl za čitav mesec, već je produžila i kampanju zaštitnika prava životinja. Prvobitno je bilo planirano da se u Beogradu održe dve koride, ali se od drugog termina odustalo. Ponajviše zbog cene ulaznica (100 tadašnjih dinara), koja je bila prilično skupa za prosečne gledaoce.

Bonus video: