DESET ŽIVOTINJSKIH VRSTA KOJE NIKADA NEĆEMO PRIPITOMITI: Ljudi su sa mnogim pokušali da se "sprijatelje", ali jedna od njih vam ne bi pala na pamet ni u snu

Veruje se da su ljudi počeli da pripitomljavaju životinje pre 13.000 godina. Kroz istoriju su uspeli da pripitome brojne vrste i da nauče mnogo o njihovim specifičnostima. Domaće životinje su postale veoma važan deo naše kulture i svakodnevnog života.

Važno je napraviti razliku između ukroćenih i pripitomljenih životinja. Može da se desi da ukroćena životinja pobegne i vrati se u prirodu, što nije slučaj sa pitomim. Kako bi pripitomljavanje bilo uspešno, potrebno je primeniti proces veštačke selekcije i ponoviti ga kroz dvanaest generacija. Nakon toga, dobija se vrsta koja je genetski drugačija od svojih divljih predaka.

Ipak, koliko god napora ulagali, neke životinje je nemoguće pripitomiti. Postojali su pokušaji njihovog pripitomljavanja, ali su svi završeni bezuspešno. World Atlas predstavlja deset životinjskih vrsta koje nije moguće pripitomiti.

Zebra

Tokom XIX veka kolonizatori su pokušavali da pripitome zebre na svojim putovanjima u Afriku. Često su dolazili u situaciju da im se konji razbole, a bilo je teško nabaviti nove. Stoga su došli na ideju da pripitome zebre, ali im nije pošlo za rukom. Zebre su manje od konja, samim tim i neudobnije za jahanje. Ipak, glavni razlog njihovog neuspeha je taj što je zebre mnogo teže uhvatiti i što su jedna od agresivnijih vrsta.

Los

Kralj Karl XI od Švedske u istoriji je poznat i po svom pokušaju da pripitomi losa. Kralj je želeo da jaše životinju koja bi bila mnogo opasnija od konja, kako bi ulio strah u kosti svojim neprijateljima. Odlučio je da to bude los, ali, kao što možete i da pretpostavite, njegov pokušaj je propao. Ipak, ruski naučnici i dalje pokušavaju da pripitome ove predivne životinje. Za sada ne mogu da se pohvale uspehom.

Dingo

Foto: pixabay.com

Dingo je vrsta iz porodice kanida koju nazivamo australijski divlji pas. Iako su sličnosti sa psima velike, čovek nije uspeo da pripitomi ovu vrstu. Dingo je ipak vrsta za sebe i ljudi su prestali sa pokušajima njihovog pripitomljavanja.

Bonobo

Bonobo predstavlja jedinstven primer vrste koju nije pripitomio čovek, već se pripitomila sama. Naučnici još uvek pokušavaju da utvrde kako je tačno tekao taj proces. Pretpostavlja se da je započeo još pre dva miliona godina u Africi, kada su preci bonoboa odvojeni od šimpanzi formiranjem reke Kongo.

Bonoboi su se nažli južno od reke, u prijatnijim uslovima za život i izobilju hrane. Zbog toga su ženke postale izbirljivije u potrazi za partnerom. Birale su nežnije partnere, dok su agresivni primerci izumrli. Tako je nastala bonobo vrsta.

Rakun

Foto: pixabay.com

Rakuni izgledaju preslatko i lako možemo da ih zamisljimo kao kućne ljubimce. Ipak, pokušaji pripitomljavanja nisu dali željene rezultate. Manje je poznato da bi rakuni bili veoma uspešni kao radne životinje i čovek bi imao brojne benefite od njih. Ipak, rakuni su veoma agresivni i destruktivni i ni malo im se ne dopada da budu zatvoreni.

Lisica

Foto: pixabay.com

Iako su nam poznati pojedinačni primeri kada je čovek uspešno ukrotio lisicu, pripitomljavanje u većem obimu nije urađeno. Međutim, ljudi su u prošlosti uspeli da pripitome jednu vrstu lisice, ali je ona izumrla. Svi savremeni pokušaji do danas nisu dali rezultate.

Kojot

Kojoti su vrsta koja izbegava čoveka i veoma je teško uhvatiti ih. Ove životinje su i prenosioci teških bolesti, pa je neophodan dodatni oprez. Bilo je puno pokušaja njihovog pripitomljavanja, a čak i ukrštanja kojota sa nekim vrstama pasa. Ipak, životinje nastale ovim procesom nisu bile pravi kojoti. Ipak, čini se da kojoti veoma sporo pripitomljavaju sam sebe, kao što je to bio slučaj kod bonoboa.

Slon

Foto: youtube.com/Caters Clips

Iako se širom Azije slonovi hvataju i dresiraju već neko vreme, oni nisu pripitomljene, već ukroćene životinje. Za proces pripitomljavanja neophodno je primeniti veštačku selekciju, tj. odabrati primerke sa željenim osobinama koje će njihovi potomci nasleđivati. Ovaj proces najčešće traje kroz dvanaest generacija, nakon čega životinje postaju genetski različite od svojih predaka iz divljine.

Nilski konj

Foto: pixabay.com

Nilski konj je jedna od najopasnijih životinja na svetu. Oni godišnje ubiju isto ljudi koliko i lavovi, tigrovi, slonovi, bizoni i nosorozi zajedno. Zabeleženo je nekoliko pokušaja pripitomljavanja nilskih konja, ali su se svi završili bezuspešno, a neki čak i tragično – ljudskom smrću.

Velika bela ajkula

Foto: commons.wikimedia.org/Pterantula (Terry Goss)

Iako nikada ne biste pretpostavili, bilo je ljudi koji su pokušali da ukrote i pripitome veliku belu ajkulu. Mnoge ajkule koje su uspevali da uhvate uginule bi posle nekoliko dana ili čak nekoliko sati. Ova vrsta ne voli zatočeništvo i poznato je da mogu da udaraju glavom u staklo akvarijuma sve dok ne umru.

Bonus video: