SAMO 24 PILOTA IMAJU DOZVOLU ZA NJEGA: Ovo je najopasniji aerodrom na svetu! Ima užasan nagib, a pred sletanje svima PRIPADNE MUKA

Butan je jedna od daljih azijskih zemalja za posetu sa Balkana, a uz to je i jedna od najskupljih i najkomplikovanijih za posetu.

Ne samo što je za vizu potrebno priložiti dosta dokumenata i što se čeka na nju, već je Butan jedina zemlja na svetu koja naplaćuje boravak na njenom tlu 200 evra dnevno po turisti! Dakle, za nedelju dana samo da udišete vazduh u Butanu pripremite 1.400 evra.

Zbog toga se na prste jedne ruke može izbrojati ko je sa ovih prostora poslednjih godina posetio ovu prelepu zemlju koja iz mnoštva razloga gleda da nema previše turista kako se njena lepa priroda ne bi "pokvarila".

Butan je osim po čuvenom manastiru “Tigrovo gnezdo” poznat i po najopasnijem aerodromu na svetu. Aerodrom u Paru zvanično je najteži za prilazak i sletanje jer je sa svih strana okružen planinama.

Zbog toga piloti iz te i susednih zemalja moraju da polažu specijalne ispite kako bi imali dozvolu da upravljaju avionima ka Butanu. Do sada su samo 24 pilota dobila dozvolu za sletanje u Paro.

Zašto je ovaj aerodrom toliko strašan, kako za pilote, tako i za putnike?

Piloti koji su sletali tamo kažu da ih u poslednjih desetak minuta pre sletanja na aerodrom čeka oko 100 opasnosti. Sve njih moraju da neutrališu, a za većinu moraju da se oslanjaju samo na svoje oči, jer ni instrumenti na tabli iznad Para ne pomažu mnogo.

Kada se pilot približava aerodromu, u vazdušnoj luci postoje ljudi ali i uređaji na koje se on oslanja. Pre sletanja avion mora da je, logično, u vodoravnom položaju, ali u Paru to gotovo da je nemoguće.

Pilot pre prilaska Paru bukvalno upravlja avionom kao u video-igrici, dakle “cik cak”. Dok ga vetar šiba sa svih strana, a planine prete, avion leluja kao da će se svakog trenutka srušiti.

To među putnicima stvara velike neprijatnosti, često i paniku, čak i u onima koji žive u Butanu i naviknuti su na ovo ludilo.

Zašto “ludilo”? Zato što pilot na samo 30 sekundi pre sletanja mora da odradi poslednji manevar – nagli zaokret ka pisti, što se može videti u snimku.

Nije ni čudo što se i piloti krste i mole pre ulaska u vazdušni prostor Para. I najiskusniji kažu da im tada nije prijatno jer nikad nisu 100 posto sigurni da će sve odraditi kako treba.

Zbog svega navedenog, na aerodrom u Butanu se ne sleće noću, zatim pri slaboj vidljivosti, kao i kada postoje turbulencije u vazduhu.