UČITELJ RASPLAKAO 50.000 LJUDI: Pokazao im tajnu srećnog života, sad svi stoje u redu da bi ga zagrlili

Japanci ne plaču. Ako i rade to, ne sme da se vidi javno. Plakanje nije nezakonito, ali se gleda sa neodobravanjem.

Zbog toga se Japanci decenijama suzdržavaju od plakanja. Štaviše, širom ove zemlje postoje sobe za plakanje, odnosno rui-katsu što znači traženje suza.

Sobe pomažu emotivno zatvorenim osobama da jednom konačno ispolje sve ono što je u njima. Traženje suza osmislio je Hiroki Terai, preduzetnik iz Tokija, ali i “planer razvoda”.

Terai je u susretu sa prijateljima primećivao kako ima dar za pomaganje ljudima koji prekidaju veze ili se razvode pa je otvorio agenciju za “planiranje razvoda”. Posle toga, krenuo je ozbiljno da se bavi emocijama poslovično stegnutih Japanaca.

Njegovo traženje suza odnosno pokretanje soba za plakanje prošlo je fantastično u narodu.

Hiroki Terai napominje da se prave emocije Japanaca kriju iza njihovog osmeha koji ne skidaju lica jer se od malih nogu uče da moraju biti skromni, pristojni i nasmejani.

Jedan od učitelja plakanja, Hidefumi Jošida pomaže svojim klijentima da puste suzu, a pritom se služi emotivnim filmovima, pesmama i tekstovima.

Kako kaže, u svojoj karijeri uspeo je da rasplače više od 50 hiljada ljudi! Hidefumi redovno organizuje radionice i predavanja širom Japana, podučavajući ljude dobrobitima plakanja.

- Ako plačete jednom nedeljno, možete da živite život bez stresa - ispričao je Jošida za Japan Times i dodao kako plakanje više pomaže protiv stresa od smejanja ili spavanja.

Danas je Jošida neverovatno popularan u Japanu a ljudi po nekoliko nedelja unapred zakazuju dolaske kod njega kako bi se rasplakali i zagrlili ga.

Varijacija veštine rui-katsua je nakugo, odnosno pričanje priča koje izazivaju suze, za razliku od tradicionalnijeg rakuga, koji nasmejava ljude.

Pripovedači tužnih priča neretko dolaze i u posebno odabranim kostimima.