RAJ NA ZEMLJI: Ostrvo na kome ćete poželeti da ostanete zauvek

 

Foto: Privatna arhiva

Na ovim plažama uživanje je zagarantovano

Pokušajte da zamislite sledeću situaciju: Udobna ležaljka od bambusa, ležite pod palmom koja se lagano njiše dok vam pravi hlad i štiti vas od prijatnog sunca na 30 stepeni. Gledate u najdivniju moguću tirkiznu boju mora, u kom se naziru koralni sprudovi, oko kojih se vrte jata šarenih ribica. Jedno stopalo uranjate u najbelji i najsitniji pesak sličan mlevenom keksu. Pijete kokosovu vodu iz sveže ubranog kokosa i razmišljate da li da se potom zaputite na obilazak ostrva brodićem ili da zaronite sa kacigom i hranite ribice na dnu mora.

NE VRAĆAM SE

Dobro došli na Borakaj, bez imalo preterivanja, slobodno se može reći - raj na zemlji. Od trenutka kada sam zakoračila nogom na ovo filipinsko ostrvo i udahnula topli, prijatni vazduh, svi problemi su mi se učinili dalekim i nebitnim.

- Ja se odavde ne vraćam - rekla sam bratu dok sam kroz prozor autobusa koji nas je sa aerodroma prevozio do smeštaja gledala u tropsku prirodu i nasmejane Filipince koji su nam veselo mahali. Kada ih upoznate, shvatite da su ljudi izuzetno blage naravi, vrlo ljubazni i miroljubivi.

Nažalost, vratila sam se posle 12 dana, koji su mi proleteli brzinom svetlosti, ali pozitivna energija koju sam tamo usisala bila je dovoljna da prezimim u hladnom Beogradu i lakše podnesem -10.

Kristina Stepanić, devojka koja je tamo skoro kao domaća i koja kao turistički vodič agencije "Jungle tribe" dočekuje naše turiste, kaže da je prva stvar koju treba da kupite kabanica. Naime, tamo vas može iznenaditi letnji pljusak koji traje nekoliko minuta, ali koji je toliko jak da ćete, ukoliko vas uhvati nespremne, biti mokri kao da ste upravo izronili iz mora.

- Krađe su ovde jako retke, nikome od naših turista se nije dogodilo da je bio pokraden i zaista se osećate sigurno dok šetate pijacama, plažom... Pre svega jer su policajci skoro svuda oko vas, u šta se možete i sami uveriti - objašnjava Kristina iz Nasmejanog plemena.

I zaista, čim dođete do dela Borakaja gde su prodavnice i pijace, naići ćete na policiju kako šeta i pozdravlja vas.

ČEKANJE NA HRANU

Samo me je jedna stvar tamo iznervirala za sve to vreme (mada sam se i na nju jako brzo navikla), a to je čekanje porudžbina u restoranima. Na večeru ili ručak čeka se u proseku oko sat vremena, a i kada stigne, neretko se dešava da vašu pomešaju sa tuđom ili, tek kada stigne narudžbina za vaš sto, kažu kako baš vaše jelo trenutno nemaju na meniju. I onda tako gladni čekate još sat vremena dok vam društvo sa slašću jede sočne i bogate obroke prepune ukusnog povrća, voća, morskih plodova sa nezaobilaznim karijem. Međutim, ovo je naspram svega ostalog što vam ostrvo pruža zaista nebitno. Zapravo, usavršila sam tehniku meditiranja uz posmatranje mora čekajući večeru. Tako da mogu reći da sam se na Borakaju podsetila šta znači strpljenje. Sa ostrva ne možete otići, a da kažete da niste posetili, probali, videli i iskusili sledeće...