PODVODNI SVET U BEOGRADU: Posetite javni akvarijum i tropikarijum na Topčideru
Egzotična oaza povezaće vas s prirodom u društvu kameleona, crvenookih kornjača, drveta bube, proždrljive ribe Amazona pirane i mnogih drugih neverovatnih stvorenja.
"Životinjice - mace, kuce, ptice, ribe i gmizavci - neraskidivi su deo našeg života. Učinimo im život dostojanstvenim i srećnim, a one su srećne samo kad su blizu nas", piše na tabli iznad akvarijuma, s likovima iz omiljenih crtaća Dorom i Sunđer Bobom. Zvezdana kapija Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu otvorena je svakog dana, a ulaz je besplatan. Beogradski akvarijum je jedini tog tipa u državi, a sredstva za ovaj projekat obezbeđuju prirodnjaci i entuzijasti, bez ikakve pomoći turističke organizacije i države.
- Ovo je mesto gde se rađaju srećne misli - slika je prostorije od 400 kvadrata koja je pretvorena u egzotično stanište nesvakidašnjih bića. Menadžer projekta Branislav Jakovljević svoje znanje, profesionalnost i stručnost deli s decom školskog uzrasta, studentima i ljubiteljima prirode, a oni tvrde da je akvarijum i tropikarijum bio neophodan za sve otuđene od prirode, a mnogo ih je.
Decu povezuje s prirodom
- Javni akvarijum i tropikarijum naš je pokušaj da ljudi počnu da se bave životinjama, odnosno da nauče kako funkcioniše riba ili gmizavac kao ljubimac i kako se čuvaju. Profesijom kojom se bavim, a to je pravljenjem akvarijuma i tropikarijuma, pokušavam da ubacim prirodu u naše okruženje, samim tim i ideju šta sve može da se čuva u dvorišnim jezerima, akvarijumima i šta znači voda u prostoriji. Takođe, imamo 90 odsto programa za šesti razred, ovde na licu mesta, zatim program za studente i srednjoškolce. Sva deca kad dođu ovde tačan su pokazatelj da smo povezani čvrsto s prirodom - kaže Jakovljević.
Istočnjačke ribe sreće i blagostanja aruane, diskursi i skalari, ozloglašene pirane iz Amazona, azijske ribe, vijetnamski som, riba gušter, meksička hodajuća ribica, ribice Nemo, Dori, Sunđer Bob, Patrik, papagaji, ribe Save i Dunava, Jadranskog mora, gušteri i zmije iz Afrike na jednom mestu čine nesvakidašnju prirodnu kolekciju. Sve one imaju svoje dobro opremljene akvarijume, u kojima uživaju u sasvim prirodnom ambijentu, u morskom kamenju i algama.
- Sve ove životinje došle su iz različitih krajeva sveta. Neke smo uvozili, donosili iz inostranstva, što donacijama ljudi koji više nisu mogli da čuvaju papagaje, iguane, kornjače i druge ljubimce. Mi udomljavamo i te životinje samo ako imaju prave uslove za čuvanje, što podrazumeva određenu temperaturu, ultraljubičastu lampu. Za neke vrste je potrebno stanište sa pola vode, a pola suvom površinom, kad nam ljudi pokažu da imaju to sve, onda mogu da uzmu životinju, a ponekad i mi napravimo pogodne uslove - kaže menadžer projekta.
Kada stojite ispred akvarijuma punog pirana ili gledate u kinesku kornjaču mekog oklopa, kojih Kinezi pojedu 12 miliona godišnje, sigurno ćete ugasiti telefone. Posetioci pred ovim vodenim prizorima ostaju zatečeni, a u Noći muzeja više od 3.000 ljudi želelo je da vidi specifične vrste životinja. Izložbe podvodnih fotografija, gledanje autorizovanih filmova vodenog sveta neke su od aktivnosti Javnog akvarijuma.
Beg iz digitalnog sveta
- Sve je inspirisano prirodom. Kada dođu, ne zna se ko je srećniji, deca ili roditelji. Ovde padaju sva oružja, ljudi prelaze iz digitalne varijante u svet prave prirode. Dolazili su i roditelji s decom s posebnim potrebama, kažu da se u ovom prostoru mnogo drugačije ponašaju nego kod kuće - kaže Jakovljević i dodaje da nas uskoro očekuje i spoljni deo s bonsaijem, japanskim šaranom i kornjačama, napolju će biti i sala za učenje, u kojoj će deca učiti sve o bonsai kulturi i dr.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Planovi za budućnost postoje, ideja je rođena kod naših stručnjaka, ne moramo da dovodimo i plaćamo strane, dovoljno je da se angažuje država i nekoliko organizacija, što bi Javni akvarijum i tropikarijum stavilo na mesto broj jedan destinacije za posetu Srbije i Beograda.
- Voleo bih da u budućnosti ovaj akvarijum funkcionište potpuno samostalno. Svuda u svetu ovo je mesto gde se ljudi druže i okupljaju. Idealno bi bilo da iz ovog našeg akvarijuma prerastemo u nešto veće, po uzoru na Budimpeštu. Mi znamo i umemo, domaća smo snaga i sopstvenim sredstvima želimo da napravimo nešto veliko i dobro. Često od posetilaca čujem da nam je "ovo trebalo svih ovih godina". Pre svega treba deci, kod nas ljudi dolaze jedanput nedeljno da se deca druže sa životinjama, a kada otvorimo knjigu utisaka i vidimo šta su sve pisali, znamo da ovo za šta se borimo nije uzalud - zaključuje Branislav Jakovljević.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)