Šta je bračna terapija: Evo kada parovi treba da potraže pomoć psihologa

Foto: www.pexels.com

Psiholog i porodični terapeut Branislava Pavlović naglašava da je svaki brak priča za sebe i svaka terapija jedinstvena, ali je najvažnije da se problem prepozna na vreme. I da oba partnera suštinski žele da rade na poboljšanju odnosa.

- Razvojne krize su normalne, očekivane i povezane sa promenama u životnom ciklusu - kaže za "Život plus" Branislava Pavlović. - Javljaju se stupanjem u brak, rođenjem deteta, polaskom u školu, adolescencijom i odlaskom deteta iz kuće (sindrom praznog gnezda). Akcidentne krize su neočekivani događaji i udari na porodicu kao što su otkaz, bolest i prevara. Sve to mogu da budu razlozi zbog kojih par odluči da potraži pomoć bračnog terapeuta. U praksi, partneri se najčešće žale na emocionalno udaljavanje, takozvani "mrtav brak" ili visoko konfliktan brak sa negativnom fokusiranošću na partnera (negativna bliskost). U najviše slučajeva supružnici izgube ili ni ne izgrade intimu i bliskost koja je neophodna za zdrav odnos. Mnogi su nezadovoljni seksualnim životom. Muškarci i žene uglavnom imaju različit doživljaj seksa. Oni kroz seksualni odnos i telesnu intimu grade bliskost, a ženama je emocionalna vezanost preduslov za seksualnu bliskost.

Bračno savetovanje daje najbolje rezultate ako parovi potraže pomoć čim primete nezadovoljstvo i probleme u odnosu. Ukoliko čekaju da oni uznapreduju, postoji mogućnost da je jedan partner već digao ruke od svega i tada je teško sačuvati brak.

Foto: www.profimedia.rs

- Prvi korak u terapiji je prepoznavanje negativnih modela interakcije supružnika i pokušaj da se oni zaustave - smatra Pavlovićeva. - Kao STOP mehanizam za resetovanje bračnog odnosa. Načini komunikacije vremenom postaju loši, kritizerski i puni vređanja, pa je osnovni zadatak terapeuta da partneri nauče da nenasilno razgovoraju. Ako prekinu takvu spiralu ponašanja, moguće je raditi na novim konstruktivnim obrascima. Bračne krize i problemi ne pogađaju samo supružnike, već sve članove porodice. Nema idealnog braka bez problema, ali to ne znači da je brak loš. Važan je način na koji se partneri odnose prema kriznim situacijama. U funkcionalnom braku problem ujedinjuje partnere i usmerava ih na rešavanje, dok u disfunkcionalnoj zajednici dodatno udaljava i narušava odnos.

PREVARA KAO TEKTONSKI POREMEĆAJ

Sagovornica objašnjava kako najčešće izgledaju svađe supružnika:

- Na pitanje: "Kako se svađate?" oba partnera to najčešće detaljno opisuju. Žena dođe kući, suprug leži i gleda utakmicu, ona počne da gunđa kako je lenj, on se brecne jer je supruga uvek nezadovoljna i uputi joj ružnu reč. Žena se naljuti, izađe besno iz sobe i zalupi vratima. Ovde bi najpre trebalo da se osveste primarna osećanja koja žena doživi kada uđe u kuću i vidi muža kako gleda utakmicu. Ona zapravo želi da suprug obrati pažnju na nju. U terapiji radimo na primarnim emocijama, a ne na sekundarnim koje obično iskazujemo u lošim odnosima.

Foto: pixabay.com

Dolazak na bračnu terapiju uglavnom inicira partner koji je nezadovoljniji u odnosu, osetljiviji i ima veće emocionalne ili seksualne potrebe. Ipak, jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se odluče za stručnu pomoć je prevara.

- To je akutno razarajući udar na partnere i njihov odnos, "tektonski poremećaj" i jedna od najbolnijih stvari koju može da priredi partner - kaže Branislava Pavlović. - Ali više od polovine parova želi da pokuša da sačuva odnos i zajednički razume kako i zašto je došlo do toga. Radeći sa terapeutom na problemima koji su doveli do prevare, neki vremenom uspeju ne samo da ostanu zajedno, već da poboljšaju odnos.

Kakav je najčešće ishod terapije, može li se brak spasiti? Uopšteno gledano, savetovanje treba da pomogne partnerima u poboljšanju odnosa i rešavanju problema, odnosno da ostanu u braku.

Ali ne "leči" se brak prema unapred zadatim ciljevima, već ih partneri i teraput zajednički definišu:

- Parovi sa ozbiljnim problemima koji na sličan način doživljavaju svoju situaciju, relativno lako uspostavljaju dobru osnovu terapije. To podrazumeva i prihvatanje lične odgovornosti oba partnera. Kada se pitamo da li "bračno savetovanje pomaže", pitamo se u stvari da li terapeut može da spasi naš brak. Nažalost, ne može, a i ne treba uvek. Kada su duboko narušeni emotivni odnosi a brak disfunkcionalan u meri da nanosi štetu svim članovima porodice, terapeut može da osvešćuje partnere da se nalaze u nezdravom odnosu bez kapaciteta za promenu i da bi možda bilo najbolje da se raziđu. Nekada se bračno savetovanje pretvori u terapiju razvoda, gde stručno lice posreduje kao medijator i olakšava emocionalno prihvatanje i dogovor oko razvoda. Ne može se sve popraviti, nekada se partneri potpuno emocionalno razvedu i ne ostane ništa što ih veže. Mnogi brakovi opstaju u formi praznog "mrtvog braka", gde je porodica pod istim krovom, ali među supružnicima ne postoji ni intima, ni partnerstvo.

Foto: www.profimedia.rs

BOLJE BITI SREĆAN NEGO U PRAVU

Uslov za dobru bračnu terapiju je da supružnici svoj odnos dožive kao nešto što se na listi njihovih prioriteta visoko kotira. Brak ne može biti dobar ako ne brinemo o njemu svakodnevno.

- Bračno savetovanje predstavlja siguran teren gde može da se razgovara uz pomoć treće neutralne osobe, terapeuta. Nekim klijentima je posle mnogo godina to jedina prilika da pričaju a da se ne vređaju ili viču jedno na drugo. Drugima je to prva situacija u kojoj su bez dece i rade nešto za sebe. Ima i onih koji dođu da bi im neko rekao ko je u pravu, traže sudiju a ne teraputa. Onda im kažem: "Vi ste u pravu, a i vi ste u pravu. I šta ćete sada? Odlučite da li želite da budete u pravu ili da budete srećni? Iznenađujuće je koliko pojedinačno gledano svaki partner može biti kvalitetna osoba, ali ne čuju i ne vide jedno drugo kada su zajedno.

Sagovornica ističe da je jedna od najuspešnijih seansi emocionalno fokusirana partnerska terapija. Studije u prethodnih 15 godina pokazale su da je 70-75 odsto parova posle toga bilo zadovoljno u vezama. U praksi je primetno da najveći broj parova ima pozitivne neposredne efekte od terapije. Poboljšali su komunikaciju, direktnije izražavaju osećanja i ljubazniji su jedni prema drugome. U zavisnosti od toga koliko su posvećeni radu na svom braku neki parovi "kozmetički" poprave odnos, dok drugi suštinski izmene disfunkcionalne obrasce u njemu. Pavlovićeva naglašava da je bračna terapija proces, nekada jako bolan, gde moramo da pokažemo i najranjiviju stranu, pa mnogi nakon početnog poboljšanja odnosa prekidaju terapiju ili se povremeno javljaju.

Foto: pixabay.com

Koji problemi se najteže a koji najlakše prevazilaze? Psiholog i porodični terapeut ističe da je u slučajevima u kojima je bračni odnos više poremećen, terapija manje uspešna:

- Najveći uspeh je kod parova koji su izgradili bliskost, ali su se vremenom udaljili zbog porodičnih i poslovnih obaveza. To je proces vraćanja partneru, koji se često dešava kada mlađe dete napuni tri godine, odnosno kada se otvori veći prostor za partnerstvo. U mnogim brakovima problem, zbog koga dolaze na terapiju, nije nastupio u braku, već postoji od prvog dana, ali više ne mogu da se nose sa tim. Na primer, jedan partner je oduvek bio neodgovoran, ali supruzi to nije toliko smetalo, dok nisu došla deca i većina obaveza je pala na njena leđa. Takvim parovima je neophodno da u potpunosti reorganizuju model svakodnevnog i emocionalnog funkcionisanja.