OVA bolest ubije više ljudi nego RAK, a retko ko prepozna simptome!

Foto: Tanjug

Foto: Ilustracija

Sepsa je jedno od najčešćih registrovanih oboljenja, kako u zemljama u razvoju, tako i u razvijenom svetu. 

Procenjeno je da na globalnom nivou svake godine oboli od sepse 20 do 30 miliona pacijenata. Od toga preko 6 miliona neonatalnih slučajeva i dece, a preko 100.000 slučajeva kod majki. U svetu svakih nekoliko sekundi jedna osoba umre od sepse.

 

U razvijenom svetu broj obolelih od sepse u protekloj deceniji se dramatično povećao po stopi od 8 do 13 odsto, a postoji studija da je u protekloj deceniji više ljudi umrlo od sepse nego od kancera creva i dojke zajedno.

Šta je sepsa?

Sepsu aktiviraju infekcije, ali zapravo označava problem s našim imunitetom.

Započinje s infekcijom koja može da bude uzrokovana bilo čime - od bakterijske infekcije do kontaminirane posekotine ili ugriza insekta.

U normalnim uslovima, imuni sistem započinje borbu s infekcijom kako bi se sprečilo njeno širenje. Ali, infekcija počinje brzo da se širi, a imunitet podivlja. Reakcija organizma je toliko burna i opsežna da postaje izrazito štetna. Ta reakcija predstavlja sindrom sistemskog upalnog odgovora (eng. systemic inflammatory response syndrome - skraćeno SIRS).

SIRS je definisan poprilično krutim kriterijumima, a većina je svima nama dobro poznata: visoka temperatura, povišen broj leukocita u krvnoj slici, ubrzan rad srca i ubrzano disanje.

U slučaju kada uz SIRS postoje i znakovi jasne bakterijske infekcije ili još preciznije, ako se iz krvi izoluju bakterije, tada se radi o sepsi.

Dakle, sepsu može da uzrokuje samo ozbiljna i snažna bakterijska upala, dok je ona koja je uzrokovana gljivičnim i parazitskim mikroorganizmima izuzetno retka.

Najčešći ishodi sepse su upale pluća i ozbiljne upale mokraćnih puteva, ali doslovno svaka bakterijska infekcija može da pređe u sepsu.

Sepsa je češća i kod starijih ljudi i male dece, kao i kod pacijenata s oštećenim imunim sistemom (hronični bolesnici) i kod onih koji uzimaju kortikosteroide.

Međutim, sepsa može da nastane i kao rezultat hirurškog zahvata, pri kojem je došlo do infekcije.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Simptomi:

• temperatura iznad 38.5 stepeni Celzijusa ili ispod 35 stepeni Celzijusa,
•  malaksalost,
• više od 90 otkucaja srca u minutu,
• više od 20 udisaja u minutu
• potvrđena infekcija,
• smanjeno mokrenje,
• promena mentalnog statusa,
• otežano disanje,
• preskakanje srca,
• smanjen broj trombocita,
• bolovi u stomaku.

Prognoze:

Bez lečenja, a ponekad čak i uprkos lečenju, sepsa može da se pogorša. tada dolazi do otkazivanja organa, najčešće bubrega i jetre.

Najgora je eskalacija u septički šok, pri čemu krvni pritisak padne ispod nivoa koji je nužan kako bi telo normalno funkcionisalo. To stanje je smrtonosno kod preko 50 odsto bolesnika.

Ukoliko se lečenje sprovede u prvom satu od pojave simptoma, preživljavanje je preko 80 odsto, a posle šest sati - svega 30odsto