LEČENJE SUNCEM: Izvor zdravlja i veliki neprijatelj kože

Autor:

Lifestyle

10.09.2017

22:16

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Zahvaljujući spektru zračenja naše zvezde, vitamin D u organizmu se pretvara u kalcijum, podstiče se proizvodnja hormona endorfina

RepublikaFoto: pixabay.com
Od sunčanja možemo da imamao i štete i koristi

Bez Sunca život na Zemlji ne bi postojao! Ono je središnja zvezda našeg planetarnog sistema, emituje toplotu i svetlost, ali i ultraljubičaste i infracrvene zrake. Međutim, o Suncu se više govori u kontekstu štetnosti, pre svega zbog višegodišnjeg oštećenja ozonskog omotača, ali i klimatskih promena.

- Štetni uticaji sunčevog zračenja na kožu su nepobitno utvrđeni. Posledice nastaju pre svega izlaganjem ultravioletnom (UV) spektru sunčevih zraka, mada i infracrveno zračenje značajno doprinosi oštećenju i starenju kože. Trebalo bi imati u vidu da se približno 80 odsto izlaganja sunčevom zračenju u životu odigra tokom brojnih i kratkih izlaganja bez namere da se potamni - objašnjavaju dr Aleksandra Aleksić, dermatovenerolog i pukovnik u penziji, i dr Borut Nikolić, dermatovenerolog sa Klinike za kožne i polne bolesti VMA.

Helioterapija

Iako ne bi trebalo da se izlažete suncu kada je zračenje najjače, poznato je da nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti može da prouzrokuje probleme u funkcionisanju nervnog sistema, što je česta pojava u Finskoj zbog malog broja sunčanih dana u toku godine. Ako deca ne borave napolju, imaju veći rizik da obole od rahitisa, koji nastaje usled poremećene mineralizacije kostiju u razvoju, tačnije zbog nedostatka D vitamina.

Naime, telo će bolje i više iskoristi vitamin D dobijen iz Sunca nego onaj iz hrane, koji u većim količinama čak može biti i toksičan.

 

 

Ipak, treba naglasiti da je za vreme za sunčanje iliti helioterapiju najpogodnije vreme u ranim prepodnevnim i kasnim popodnevnim satima. Sunčanje u podne može biti opasno i štetno. Važno je da se izlažete postepeno, da zaštitite oči kvalitetnim naočarima za sunce, a glavu laganim šeširom.

Solarna joga

Drevnu metodu lečenja suncem - solarnu jogu, kod nas je predstavio učitelj sangejzinga Hira Ratan Manek 2009. godine. On je poznat po tome da od 1995. godine živi od energije Sunca i vode, ali često na predavanjima ističe da smisao solarne joge nije gubljenje apetita i gladovanje već postizanje uravnoteženog i zdravog života. Jednostavnu i bezbednu metodu lečenja Suncem razvio je proučavajući solarnu jogu starih Grka, Egipćana i američkih Indijanaca.

Metoda se naziva sangejzing, a potrebno ga je izvoditi svega jednom u toku života, tvrdi Hira Ratan Manek. Traje 270 dana ili od devet do 12 meseci, u zavisnosti od broja sunčanih dana. Solarna joga započinje se sa svega 10 sekundi gledanja u Sunce, svakog narednog dana uvećava se za pet-10 sekundi da bi na kraju terapiji iznosila celih 45 minuta. U toku ovog gledanja u Sunce poželjno je bosim nogama stajati na čistoj zemlji. U Sunce se gleda isključivo u toku "zlatnog sata" (prvi sat nakon izlaska Sunca i poslednji pre nego što zađe).

 

 

Pošto se solarna joga izvodi samo jednom dnevno, a "zlatni sat" se događa dva puta u toku dana, sasvim je svejedno da li će se ova metoda lečenja praktikovati ujutru ili uveče. Ova metoda poboljšava koncentraciju, pamćenje i opšte mentalne sposobnosti. Korisna je kao pomoćna metoda u lečenju hroničnih oboljenja. Gledanje u Sunce obezbeđuje organizmu dovoljnu količinu energije neophodnu za funkcionisanje u toku dana. Zahvaljujući Suncu, vitamin D u našem organizmu se pretvara u kalcijum, podstiče se proizvodnja hormona endorfina, odnosno hormona sreće. 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading