Senzacionalno otkriće norveškog naučnika: Analizom krvi moguće je predvideti bolesti srca i dijabetes

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Zahvljajući novim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji, algoritmima koji mogu da računaju milijarde kombinacija, uz jednostavnu analizu krvi moguće je predviteti bolesti organizma. Otkriće je naročito značajno jer se pomoću najnovije metode mogu oktriti bolesti kardio-vaskularnog sistema, kao i dijabetes tipa 2.

Radi se o tome da analizom proteina u krvi, njihovim tipom i kombinacijama, postoji mogućnost da se bolesti otkriju još pre nego što se pojave.

 

 

- Znamo da proteini mogu da obezbede indikatore za predviđanje bolesti - kaže Kristijan Jonason za portal Sciencenorway.

Šta su proteini u krvi Laboratorijska analiza proteina u krvi postoji odavno i ona je prilično jednostavna. Na osnovu njihovog prisustva već sada se može odrediti da li je organizam u opasnosti od bolesti. Proteini  u krvi su veoma značajni jer učestvuju u izgradnji svih ćelija u organizmu, učestvuju u transportu hranljivih materija kroz telo (gvožđe, cink, vitamini, kao i lekovi kojima tretiramo neku bolest). Izuzetno su važni jer doprinose održanju imunog sistema i učestvuju u koagulaciji krvi.

Do sada je otkriveno 30.000 različitih proteina u ljudskoj krvi, ali, najnovijim istaživanjem kojim je rukovodio Jonason, izdvojeno je 5.000, čijom kombinacijom može da se izvrši predviđanje. Istraživanje koje je dovelo do ovog otrkića sprovedeno je na 17.000 ljudi širom sveta kojima su uzeti uzorci krvi.

 

 

Tokom analize uzoraka utvrđeni su obrasci kombinacije proteina koji mogu dovesti do pojave kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, masti u predelu abdomena, eventualne poremećaje u funkciji bubrega. Pošto proteini u krvi nastaju pod uticajem genetike, ova metoda predviđanja predstavlja, do sada, najpouzdaniji način da se utvrde rizici od eventualnih bolesti.

Ipak, iako postoje kombinacije proteina koje su prilično pouzdane, još uvek postoje rizici i potrebno je raditi na povećanju pouzdanosti ove metode pomoću koje bi se u budućnosti predviđala i teža oboljenja.

Referentne vrednosti proteina u krvi U zavisnosti od laboratorije i institucije, referentni okvir proteina u krvi može da varira, ali se uglavnom kreće u rasponu 66 – 81 g/L za muškarce i žene. Ovim parametrom mogu se predvideti brojni procesi u organizmu. Povišene vrednosti proteina u krvi ukazuju na dehidrataciju, mijelom (IgG,IgA), sarkoidoze, različite infekcije i zapaljenja, a i na bolesti krvi i kostiju.  Snižene vrednosti proteina u krvi ukazuju na zadržavanje vode u organizmu, bolesti bubrega, bolesti jetre, poremećaje u varenju i bolesti creva, pothranjenost.

- Ja verujem da ćemo povećati preciznost metode kroz analizu više uzoraka i različitih stanja. Takođe, mislim da ćemo sa ovom metodom moći da predvidimo i pojavu drugih bolesti koje su veoma raširene, kao što je rak ili Alchajmerova bolest - rekao je Jonason dodajući da rizici koji se pojavljuju sa ovom metodom predstavljaju opasnost od olakog davanja dijagnoze:

- Istraživanje pokazuje da je princip korektan i da metod radi. Ali, verovatno će biti potrebno još studija koje će ponuditi bolje modele, metode i tehnologiju - zaključuje ovaj norveški naučnik.