Strah, ljutnja i stres su danas neizbežni i ma koliko se trudili da situacije doživljavate na smiren način, zbog svakodnevnih obaveza i frustracija, ne ostajete ravnodušni.
Emocije su direktno povezane sa fizičkim zdravljem i dok vi burno reagujete i uznemireni ste, pate svi naši organi, a najviše srce, želudac i jetra. Dakle, štetni uticaji stresa na zdravlje nisu neizbežni. Svest o štetnosti nakupljanja loših emocija pomoći će vam da ih lakše rešavate, pa u zavisnosti od toga kako razmišljate i reagujete, možete da promenite svoj odnos prema stresnim događajima.
- Parkirajte se u zonu bez stresa - kaže Zejn Bejker, stručnjak za podršku u periodima životne tranzicije u okviru programa "My Daily Zen", i zajedno sa drugim američkim stručnjacima u ovoj oblasti preporučuje načine koje možete primeniti već danas da biste prestali da se nervirate.
Tri puta duboko udahnite i izdahnite. Kad osetite nadolaženje stresa, setite se najosnovnijeg elementa za život - kiseonika. Za početak, usredsredite se na svoj dah. Potom počnite da dišete sporo i pokušajte da ne mislite ni o čemu drugom. Doktori su uvereni da normalno ljudsko biće ne može da diše i bude pod stresom u isto vreme.
Prisetite se lepih trenutaka. To će vam izmamiti osmeh na lice, a osmeh je ubica stresa.
Pojedite čokoladu. Umerena porcija čokolade umiriće vam živce i smanjiti stres. Birajte tamnu čokoladu jer podstiče lučenje serotonina.
Popijte sok od limuna. Vitamin C, između ostalog, obnavlja tkivo u ljudskom organizmu. Naime, stres uzrokuje slabljenje cirkulacije, a posledice mogu biti oštećena tkiva.
Razgovarajte s prijateljima. U stresnim situacijama se najčešće osećamo izolovano i usamljeno. Zato je veoma važno biti u društvu ljudi od poverenja. Nemojte se plašiti da otvoreno pričate o emocijama i otvorite dušu bliskom prijatelju ili porodici.
Fizički se aktivirajte. Dovoljno je da odete u prirodu i prošetate se. Šetnja će vam pomoći da se samo malo udaljite od stresne situacije. Takođe, možete slušati i gledati snimke prirode. Opuštajući zvuci uticaće pozitivno na vas.
Idite ranije na spavanje. Ljudi koji su pod stresom, u najvećem broju slučajeva, u kasnim satima opterećeni su mislima o problemima, pa ne mogu da zaspe. Za promenu, lezite ranije u krevet i trudite se da umirite svoj um ma koliko bilo teško. Steknite naviku da ležete ranije. To će vam ne samo umanjiti stres nego i poboljšati funkcionisanje mozga tokom dana.
Može vam se činiti kontraproduktivno, ali napravite pauzu i meditirajte onda kada vas čeka gomila obaveza. Kada to uradite, bićete produktivniji i lakše ćete se snaći u gomili obaveza.
Stručnjaci savetuju da pre obavljanja dnevnih aktivnosti napravite spisak obaveza. Pročitajte listu nekoliko puta, pa zatvorite oči dopuštajući mislima o obavezama da slobodno plove vašom svešću. Pritom pratite svoje emotivne i psihičke reakcije i imenujte emocije koje se odnose na neki zadatak.
Briga o drugima stvara neku vrstu otpornosti na stres. Ljudi koji se u stresnom razdoblju brinu o drugima, prema američkim psiholozima, ne pokazuju baš nikakvo povećanje stresa koje bi moglo povećati rizik od smrti.
Komentari (0)