KAKO SPREČITI INFARKT: Srbi treći po broju srčanih bolesnika u Evropi

Foto: pixabay.com

Mlađe žene ređe pate od kardiovaskularnih bolesti

Svaka druga osoba u Srbiji umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, pa se po broju srčanih bolesnika nalazimo na nezavidnom trećem mestu u Evropi. Postoje različiti simptomi koji mogu da najave infarkt, a jedan od najozbiljnijih je angina pektoris, kao posledica nedovoljnog snabdevanja krvlju srčanog mišića zbog suženja krvnih sudova srca. Srčani udar se najčešće javlja uz jak bol iza grudne kosti, koji traje duže od 20 minuta, širi se u levu ruku, vrat, vilicu, ispod leve lopatice i najčešće je u vidu stezanja.

 

Ne sedati za volan

- Blagovremena korekcija faktora rizika je ključ preventive. Kada bol u grudima već počne da se dešava, za pacijente je važno da ga razlikuju od drugih tegoba i nauče da prepoznaju mogući infarkt. Ukoliko bol ni posle tri nitroglicerina (na pet minuta) ne prođe posle 15 minuta, treba odmah zvati Hitnu pomoć. Ključna greška je što se ljudi u takvim situacijama odlučuju da sami sednu u kola i krenu kod lekara, a to za mnoge bude fatalno. Bolesnik u takvom stanju ne sme da vozi niti da ima ma koji drugi fizički napor - objašnjava kardiolog Arsen Ristić za Srpski telegraf.

Kada se tipični bolovi u grudima javljaju u miru ili na sve manji napor, radi se o nestabilnoj angini i ovi bolesnici su pod većim rizikom za srčani udar nego oni sa stabilnom anginom, koja se javlja u naporu i spontano prolazi kada se bolesnik odmori. Anginozni bolovi mogu biti uzrokovani smazmom (grčenjem) krvnih sudova i tada se govori o Prinzmetalovoj angini.

Srčani napad može da se nagovesti i mesec dana pre nego što dođe do napada. Često u tim situacijama nismo svesni koliko je naše srce nezaštićeno od nekvalitetne hrane, stresnog života i nedovoljne fizičke aktivnosti, a takođe postoji i nasledni faktor, koji može da dovede do infarkta.

Veći rizik u menopauzi

- Postoje faktori rizika koji su promenljivi kao što je pušenje, povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost, stres. Nasleđe je veoma značajno za koronarnu bolest i ukoliko imate članove porodice koji su imali infarkt, trebalo bi ranije i intenzivnije primeniti preventivne mere i tretirati druge faktore rizika - kaže Ristić.

Iako muškarci češće obolevaju od koronarne bolesti jer su žene zaštićene ženskim polnim hormonima, kardiolog Ristić ističe da se ta razlika kasnije gubi, kada žena uđe u menopauzu.

- U kasnijem životnom dobu žene prestignu muškarce u pogledu rizika od srčanog udara - dodaje kardiolog.

Procenat obolelih žena u odnosu na muškarce je 30 odsto u Evropi, dok je u Srbiji procenat žena 36 odsto. Pri tome, žene često imaju teže infarkte i veći mortalitet od akutnog infarkta miokarda nego muškarci.

U zemljama gde se primenjuju stentovi u lečenju infarkta, a tu je više godina i Srbija, smrtnost je smanjena za 50 odsto, a što se bolesnik ranije javi, posledice infarkta su manje.

- Srčani udar se prepoznaje na osnovu opisa tegoba i EKG zapisa. Osnovni cilj lečenja je da se sačuva srčani mišić: otapanjem tromba u srčanom krvnom sudu lekovima i mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda i ugradnjom žičanih proteza (stent) u krvne sudove srca - objašnjava Ristić.