OVO POVRĆE JE POSTALO MATERIJAL BUDUĆNOSTI: Od njega će praviti zgrade, mostove, brane...
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Šargarepa je svima poznata kao zdravo i ukusno povrće, ali britanski naučnici tvrde da bi se mogla upotrebiti i u izradi čvršće mešavine cementa, koji bi se mogao ojačati dodavanjem nanočestica iz ovog i ostalog korenastog povrća.
Foto: pixabay.comIstraživači s britanskog Univerziteta u Lankasteru koriste običan mikser za hranu kako bi usitnili nanočestice iz vlakana ovog zdravog povrća i kažu da su one "znatno poboljšale" čvrstoću cementa.
Ističu da su troškovi pritom bili manji nego što je uobičajeno jer su koristili manju količinu cementa, a ona znači smanjenje globalne emisije ugljen dioksida.
To su odlične vesti i za građevinsku industriju i za okolinu.
Po podacima Međunarodne agencije za energetiku cement je odgovoran za čak osam posto ukupne globalne emisije CO2.
Foto: pixabay.com
- Ustanovili smo da "novi" materijal može pojačati čvrstoću cementa za 80 posto. A potrebna je tek mala količina - rekao je za Rojters voditelj istraživanja Mohamed Safi. Objasnio je da dodavanje usitnjene šargarepe u betonsku smesu uspešno sprečava njegovo pucanje.
- Naši preliminarni rezultati pokazuju da pola kilograma nanomaterijala šargarepe štedi oko 10 kilograma cementa po kubnom metru betona - rekao je Safi.
Nanočestice šargarepe proizvodi fabrika Selukomp sa sedištem u Škotskoj koja se bavi razvojem obnovljivih izvora energije.
Podrška iz Evropske unije
Uz proizvodnju čvršćeg i izdržljivijeg cementa, cilj fabrike je i korišćenje manje količine materijala u građevinskim radovima.
Direktor Selukompa Kristijan Kemp-Grifin objasnio je da 88 posto šargarepe čini voda, a celuloza je čini čvrstom i hrskavom.
Foto: pixabay.com
- Vlakna celuloze većinom su vrlo čvrsta, nerastvorljiva u vodi, slabim kiselinama i u organskim rastvaračima. Celuloze ima i u drvetu, ali jednostavnije ju je ekstrahovati iz povrća - rekao je.
Za promenu svojstava cementa potrebna je mala količina celuloze iz šargarepe. Ona menja način na koji se voda ponaša u procesu stvrdnjavanja, postepenog "prelaza" svežeg betona u nosivu betonsku konstrukciju", objasnio je Kemp-Grifin, dodavši da na čvrstoću betona ne utiču sama vlakna šargarepe, već način na koji se u tom procesu zadržava voda.
Pojasnio je i da se pritom između vlakana i cementa događa potrebna hemijska reakcija, prenosi Hina
Safijev tim nastaviće sa testiranjem neuobičajene smese, a u daljem postupku planiraju da upotrebe šećernu repu.
S obzirom na to da dosadašnja istraživanja upućuju na uspešan proizvod, Univerzitet u Lankasteru dobio je dodatne podsticaje iz programa EU za dalja istraživanja.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)