NATO BOMBE SU ME OJAČALE, ZATO SAM SRUŠIO REAL!

Foto: Tanjug/AP

Dušan Tadić

Te 1999. kreativni vezista učesnika četvrtfinala Lige šampiona i vođa "orlova" je imao deset godina, a sav pakao tokom 78 dana bombardovanja proživljavao je u rodnoj Bačkoj Topoli. Prisetio se Duća i teškog života tokom devedesetih godina prošlog veka.

BORBA U MLADOSTI

- Majka je radila u poljoprivredi, a otac u fabrici mesa. Preživeli smo tri rata i stalno se borili protiv nekoga. Ratovi su ostavili veliki trag na nas mlade. Bili smo žestoko bombardovani i to je ostavilo ožiljke. Fudbal je bio idealan beg od realnosti. Takva teška vremena vas ojačaju kao osobu jer nekada ne možete da računate da će vam neko drugi pomoći, već morate da se oslonite samo na sebe. Ta borba u mladosti mi je pomogla da ojačam i na neki način me pripremila za utakmice kao što je bila ona u Madridu protiv Reala - istakao je Tadić.

POPRAVLJAJU IMIDŽ

Osim na njega, NATO agresija je ostavila veliki trag i na celu zemlju. Duća je svestan da slika Srbije nije dobara poslednje tri decenije, pa je ponosan što on i ostali naši sportisti najviše doprinose sve boljem glasu u poslednje vreme.

Foto: Tanjug/AP

- Zbog tih ratova, imidž Srbije u svetu nije baš najbolji i zato je sport bitan kao sredstvo da se ta slika popravi. Sportisti poput Novaka Đokovića ili mene mogu da inspirišu nove generacije mladih Srba. Nole je najbolji ambasador Srbije. Pokazuje kakvi su zaista Srbi. Otvorenog srca, jakog karaktera i dobrog mentaliteta. Uvek kažemo ono što mislimo i sviđa mi se ta direktnost - dodao je kreativni vezista.

Nole: Hteo sam da se svetim za nevine žrtve

Foto: Tanjug/AP

Osim što ga je spomenuo Dušan Tadić, Novak Đoković (31) i sam se prisetio kako je bilo živeti u Srbiji 1999. pod bombama i sirenama.

- Gledali smo vazdušne borbe i bombe koje padaju na bolnice. Mnogo nedužnih je poginulo, znam ljude koji su izgubili svoje najbliže i taj ožiljak će ostati u meni zauvek. Tada sam, kao i većina ljudi, želeo da se osvetim, pitao sam se ko su ti koji bombarduju nedužne. Za moj 12. rođendan smo se krili u skloništu, a onda smo prestali da se brinemo šta će se desiti. Ako nas pogode, šta da radimo. Nisam išao u školu, provodili smo puno vremena igrajući tenis, to je jedino bilo dobro - rekao je Nole.