Krauč priznao zašto žali za odlaskom iz Liverpula

Foto: Tanjug/AP

Piter Krauč

Postoji li neki golman protiv koji si mrzeo da igraš ili nisi uspeo da postigneš gol?

- Golmani mi nikad nisu bili trn u oku. Iskreno. Imao sam muku kada bih morao da igram protiv nekih štopera – Martin Škrtel -, jer sam znao da me čeka teško popodne, ali nikada nisam mnogo razmišljao o onima na gol crti. Smatrao sam da, ako završiš akciju na pravi način, nije važno ko je na golu. Mogu, ipak, da iskoristim vreme i pričam o golmanima koji nisu imali dovoljan kredit u javnosti - kaže Krauč i nastavlja:

- Od njih može mnogo da se nauči na treninzima. Na primer, Barnlijev Nik Poup je bio dobar protiv svih s kojima se susretao. Bilo je momenata kada su se ljudi ponašali tako da će lopta proći pored njih i pravo u gol kako god da šutneš, ali je uvek bio na visini zadatka. Zaslužuje da bude reprezentativac Engleske. Dejvid Džejms i Eurelio Gomeš su takođe bili fantastični. Džejms je dobio mnogo kritika tokom karijere, ali bio je vrhunski golman. S Gomešom sam bio u Totenhemu i bio sam iznenađen time koliko je dobar.

Ko je najbolji igrač s kojim si igrao u reprezentaciji i najbolji protiv kojeg si igrao, a da nije bio u nacionalnom timu?

- Uh, dobro pitanje... Dok sam bio u reprezentaciji Džon Teri i Rio Ferdinand su bili dominantne sile, štoperi svetske klase i bez sumnje zaslužuju da budu pomenuti. Džejmi Karager, Metju Apson, Ledli King, Džonatan Vudgejt i Majkl Doson su gurali dobro, ali iz različitih razloga, nisu bili redovni starteri, zastaje Krauč.

Svi znamo da je najbolji gol koji si postigao onaj volej protiv Mančester Sitija, ali koji ti je gol omiljeni?

- Jako je teško da izaberem jedan. Zato ću izdvojiti tri gola, bez nekog posebnog reda. Prvi mora da bude gol kojim sam kompletirao het-trik za Liverpul protiv Arsenala u martu 2007, zbog tehnike, kretanja i to što sam sve to izveo ispred Kopa bilo je nešto posebno. Zbog adrenalina definitivno gol protiv Mančester Sitija kojim sam svoj Totenhem (u dresu Stouka) odveo u Ligu šampiona. Na kraju, izdvajam gol koji sam postigao u dresu Engleske protiv Urugvaja u martu 2006. godine.

Da li premijerligaški igrači treba da prihvate skraćenje plate za 30 odsto?

- Igrači uvek treba da doprinesu situaciji. Inicijativa koja je ove nedelje pokrenuta pokazala je koliko je igračima stalo da pomognu. Vidim koliko se prašine diglo zbog toga, ali znam i da su igrači spremni da pomognu. Nekada igrači rade stvari koje nisu samo zbog publiciteta. Uzimam za primer Džoa Kola. Nadam se da mi neće zameriti što pominjem ovo... Otkako je sve počelo uspeo je da prikupi preko 700.000 evra iz raznih donacija.

Za čime najviše žališ kao igrač?

- Stvari se dešavaju s razlogom. Prihvatio sam mnogo toga što mi se desilo kroz karijeru, kao to da sam poražen s Liverpulom u finalu Lige šampiona 2007. godine. Žalim zbog toga što sam otišao iz Liverpula godinu dana kasnije. Rafa Benitez je bio srećan što me je pustio, jer sam kod njega bio samo Plan B. Razlog zašto sam otišao u Portsmut jeste zato što su Stiven Džerard i Fernando Tores imali sjajno partnerstvo. Kada sam video da Andrej Voronjin i David Ngog dobijaju šansu, zažalio sam što nisam ostao. Nikada ne odlaziš iz kluba kakav je Liverpul.