"Srušili su mi statuu, ali ne mogu da izbrišu istoriju"

Foto: Tanjug/AP

Zlatan Ibrahimović

U Švedskoj su treninzi dozvoljeni, što olakšava situaciju oko održavanja forme. Uprkos tome, harizmatični Šveđanin u razgovoru za "Dplay Sweden" otkriva da je zabrinut zbog cele situacije sa virusom, ali da planira da još igra fudbal na vrhunskom nivou, i da penzija za njega nije opcija.

- Sada imam 38 godina, ne znam koliko ću još dugo moći, ali želim da igram dokle god me telo bude slušalo. Samim tim, trenutno ne razmišljam o penziji jer imam ugovor sa Milanom. Zato moram prvo da vidim kako će se stvari razvijati tamo. Za sada nema nikakvih zvaničnih odluka. Uvek govorim da želim da igram fudbal koliko god mogu, ali nikada ne znate šta može da se desi u budućnosti. Ja sam neko ko voli da daje sve od sebe, da donese nešto novo timu. Ne želim da budem tip koji igra utakmicu samo zbog toga ko je i kako se zove. Ukoliko ste član tima, morate da budete sposobni da se uklopite, tako da ćemo videti šta će biti. Ipak, moram da se vratim u Italiju jer tako stoji u mom ugovoru, a kao profesionalac morate da ispunite ono što ste potpisali - kaže Ibrahimović.

Povratak u Italiju se približava, mada još nema jedinstvenog stava o modalitetu treninga i epilogu sezone.

- Najvažnija stvar je zdravlje, mislim da su fudbal i sport manje važni. Kada budemo bili sigurni da je javno zdravlje u redu i da je situacija bolja, verujem da bi tada i sport ponovo trebalo da uđe u razmatranje. Sa moje, sportske strane, nemam odgovor. Još ništa ne znamo o nastavku sezone. Trenutno veliki broj ljudi većinu stvari nagađa, a to mi nije dovoljno. Imao sam sjajne razgovore sa klubom, oni su obavešteni i često razgovaramo. Bolje mi je da treniram ovde sa Hamarbijem dok ne dobijem zvanična upustva šta da radim.

Ibrahimović dodaje i da je sjajan osećaj biti u zeleno-beloj majici.

- Zahvalan sam što mogu da budem deo ovoga I što mogu da treniram sa ovim momcima, budući da u Evropi sve stoji, pogotovo u Italiji gde ne možemo da treniramo i moramo da ostanemo kod kuće. Tako da sam veoma srećan što sam ovde I što imam priliku da upoznam ove fantastične ljude koji rade u klubu, kao i igrače. U klubu sam i kao suvlasnik. Želim da učim o fudbalu iz drugog ugla. Uvek sam bio na terenu i to je mesto gde pokazujem sebe, ali nakon karijere više nisi na terenu i moraš da gledaš dalje. Želim da svoje znanje dam klubu, kao i da pomognem mladim talentima da napreduju. Kada sam dobio tu mogućnost da postanem deo Hamarbija, nisam mnogo razmišljao, želeo sam da vratim nešto švedskom fudbalu. Ova prilika se pojavila i delovala mi je kao odlična ideja. Što se tiče ljutnje navijača Malmea, samo bih naveo da sam dao tom timu više od 100 miliona kruna pomoći u ovim vremenima, tako da sam uradio nešto i za njih, zar ne?

Zlatan se osvrnuo i na činjenicu da su u Malmeu uništili njegovu statuu, zbog protesta oko preuzimanja rivalskog Hamarbija.

- To je tužno. Kao što rekoh, oni koji znaju sve detalje nikada ne bi uradili ništa slično. Oni koji žele pažnju i žele da mediji pišu o tome jer misle da je to kul, na dečijem su nivou. Mi smo veći od toga. Statua je bila takva kakva je bila, a to što je kip nestao ne znači da je nestala i moja istorija. Moja istorija ostaje zauvek.