JA SAM TATIN SIN, ali imam ABA prsten

Foto: e-stock/I. DOBRIČIĆ

Porodica mu je sve: Čović sa suprugom i sinovima

n Da li je ovom titulom sa vas konačno spala etiketa tatinog sina?

- Ja sam tatin sin, kao i svi ovde. Ne razmišljam na taj način, navikao sam na sve te priče. Očvrsnuo sam i stabilizovao se kao čovek. Porodica mi jako pomaže. Nosim breme prezimena Čović i nosim se sa tim od 12. godine. Sve te priče sada su smešne. Sve se videlo na terenu. Posle ovako značajnih utakmica, lakše mi je. Osvojio sam prsten, veliki je pritisak bio da se vratimo u Evroligu. Jako sam srećan i sve mi mnogo znači.

n Šta vam je rekao Nebojša posle utakmice?

- Nismo progovorili dve reči. Čestitali jedan drugome, izljubili se. Nismo poruke razmenili niti smo se čuli.

Foto: e-stock/I. DOBRIČIĆ

Filip Čović

n Kakav je kao roditelj, a kakav kao vlasnik kluba?

- Joj, bilo mi je teško. Ali u poslednjih nekoliko godina je ređe, ne meša se u košarku. Zahtevan je veoma. Svašta je prošao i uradio je fenomenalne stvari u košarci. Zato i ima pravo da bude zahtevan i da traži od nas da budemo na određenom nivou. U zadnje vreme izbegavam da pričam sa njim o košarci. Da mi ponekad neki savet. Pita je li sve u redu, kakvo je raspoloženje i to je to.

n Da li je serija mogla da se završi u Podgorici?

- Očigledno da nije mogla. Nije lako igrati, Budućnost je jako dobar tim. Igrali su Evroligu. Doveli dosta dobrih igrača, NBA igrača. Tamo niko ne može da očekuje pobedu bez obzira na prve dve utakmice u Beogradu. Padale su tamo mnogo jake ekipe poput CSKA i Reala.

n Ovako je slađe, zar ne?

- Mnogo mi je draže što je to bilo ovde. Psihički bi bilo lakše da smo završili tamo, ali da sam mogao da biram, potpisao bih da bude ovako.

Foto: e-stock/I. DOBRIČIĆ

Porodica Čović

n Što ste "trolovali" Edvina Džeksona?

- To se dešavalo čitavu seriju, ne samo s njim, ali s njim pogotovo. Odgurnuo me laktom i vratio sam mu po ruci. Tu je krenula priča. Pokušavam da uradim sve najbolje za svoj tim, da ga isprovociram. Da ga izbacim iz takta. On mene, ja njega i to je čitava igra. To je sve deo posla, da poremetiš rivala na psihičkom nivou.

n Kako zadržati ekipu na okupu?

- Pa ja ću vam dati Nebojšin broj, pa popričajte o tome... Iskreno, voleo bih da svi ostanu, da nastavimo naš put. Teško je to na ovim prostorima, zadržati ekipu na okupu. Sada će te momke tražiti timovi iz Evrolige.

Foto: e-stock/I. DOBRIČIĆ

Porodica mu je sve: Čović sa suprugom i sinovima

n Ko je najluđi u svlačionici?

- Najzanimljiviji i najluđi je Kešelj. Fenomenalan čovek, drži atmosferu. Konstantno se šali. Pomaže svima jer ima veliko iskustvo. On je broj jedan.

n Koliko porodica trpi život košarkaša?

- Mateja ima osam godina i ide u školu, a Luka ima četiri i ide u vrtić. Supruga na svoju stranu, radi. Kada su ovakve serije, imam najmanje vremena za njih, ali oni shvataju to iako su mali. Teško je. Zovu me da se igram, a svaka kost me nekad boli. Kad njih vidiš, zaboraviš na sve. Idemo u park, bioskop. Napolju smo, igramo se. Igramo igrice, spajdermene.. Mama nam ne dozvoljava baš mnogo.

Haos u Podgorici nisam doživeo nikad n Da li ste u karijeri doživeli gostovanje poput onog prvog u Podgorici? - Ne, nisam nikad doživeo nešto tako. Svašta se dešava na ovim područjima, ali prosto ono u Podgorici nikad nisam doživeo. Ima uvek i gađanja i pljuvanja, ali prosto je to tako. I na vređanje navikneš i deo je posla i ovog sporta, naše profesije.

n Kako ostati hladan kad vas neko pljune?

- Nikad mi niko nije prišao na pola metra na terenu da me pljuje. Dogovor je bio da se koncentrišemo samo na teren i zadatke. Ne mogu da kažem da te to ne poremeti. Šta da sam reagovao? Moglo je biti samo gore, ali tim stvarima ne treba davati značaj. Dominantno smo pobedili i igrali fenomenalno, na to ništa ne može da baci senku.