MLADIĆU PRESUĐENO, STRAHUJU I HRVATI

Foto: Tanjug/AP

Ratko Mladić

U Hrvatskoj su zadovoljni prvostepenom presudom koju je Haški sud izrekao ratnom komandantu vojske bosanskih Srba Ratku Mladiću.

Izostala je nervoza pre televizijskog prenosa izricanja presude Ratku Mladiću. I građani i političari i analitičari bili su uvereni da je doživotni zatvor jedina moguća kazna za „balkanskog krvnika“, kako su ga u svojim emotivnim komentarima nazivali brojni Hrvati.

Ako se potvrdi da je bilo reči o "udruženom zločinačkom poduhvatu" uz podršku Zagreba, Hrvatska bi mogla da doživi težak finansijski udarac

Ratku Mladiću je suđeno za zločine u Bosni i Hercegovini, nigde se ne pominju Hrvatske žrtve, iako oni tvrde da je u Škabrnji gde je u vreme kada je on bio komandant Kninskog korpusa JNA, samo prvog dana okupacije masakrirano 43 civila i 15 vojnika. Snimci neprepoznatljivih tela stanovnika Škabrnje, slično kao i pada Vukovara, bile su tačka u kojoj su mnogi osetili surovost rata koji se je rasplamsao na području Hrvatske.

 Ipak, iako je stvoren utisak da haških presuda u slučaju Škabrnje nema, za taj su zločin vođena četiri postupka u kojima su osuđeni Milan Babić i Milan Martić, a ponavlja se i postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Zatvorsku kaznu za zločine u Škabrnji odslužila je i Zorana Banić, medicinska sestra iz Zemunika Gornjeg kojoj se je sudilo u Hrvatskoj. 

Foto: Tanjug

I Hrvati došli na red

Šta je sa "Herceg-Bosnom"? 

Novu hašku presudu hrvatska javnost ipak očekuje s mnogo više zebnje i neizvesnosti. Naime, u sredu 29. novembra Hag će objaviti konačnu presudu u slučaju šestorice lidera „Herceg-Bosne“, kojima se sudilo za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Oni su 2013. godine nepravosnažno osuđeni na kazne od 10 do 25 godina zatvora zbog zločina nad muslimanima u BiH i prekrajanje te države. To je postupak u kojem se sudi i tadašnjem hrvatskom političkom vrhu, na čijem je čelu bio predsednik Franjo Tuđman. 

Ta presuda bi, uz isplatu brojnih odšteta, donekle mogla da promeni i narativ o samom Domovinskom ratu, koji u Hrvatskoj inače propisuje i posebna saborska Deklaracija. Upravo se na osnovu nje poslednjih dana preispituje i „ispravnost“ onih novinara koji kritički progovaraju o ratu i zbivanjima iz devedesetih godina.