PAKLENI PLAN ZAPADA ZA UVLAČENJA MAKEDONIJE U NATO: Matis dao Zaevu 8.000.000 dolara DA PROGURA REFERENDUM

Foto: Tanjug/AP

Lak na lovu: Zoran Zaev

To je obelodanio britanski list Gardijan u tekstu "Rezultat makedonskog referenduma je samo još jedna pobeda Rusije". Pritom, taj medij ne vidi kao problem što Amerika direktno upumpava novac u jednu suverenu državu kako bi referendum prošao po volji Vašingtona.

Zato se u članku deo o Matisovoj ulozi spominje tek usputno, verovatno iz razloga što je zapadnjacima u redu da oni utiču na tokove izbora u drugim zemljama, a pod velom navodnog dovođenja određene zemlje na "put demokratije i stabilnosti".

- Matisov pokušaj učvršćivanja ideje da referendum prođe, podržan sa osam miliona dolara iz fondova Kongresa, bio je komplementaran sa tim što su Makedoniju u septembru posetili i Angela Merkel, Jens Stoltenberg, kao i Federika Mogerini. Referendumska sredstva obezbedila je kancelarija britanskog ministarstva spoljnih poslova - otkriva još Gardijan, koji pre toga navodi da su ruski hakeri preko Fejsbuka i drugih društvenih mreža širili ideju bojkotovanja referenduma.

Foto: Tanjug/AP

Sponzor makedonskog referenduma: Džejms Matis

- Pošlo im je za rukom da izlaznost bude oko 36 odsto birača, a za uspešnost glasanja je bilo neophodno 50 plus jedan građanin - podseća Gardijan i ističe da je u subotu, dan pred glasanje, na stranici "Bojkotujem" na Fejsbuku zabeleženo 40 novih postova u kojima se ljudi pozivaju da ne izađu na referendum.

Bazdnikin: Referendum je nevažeći Sergej Aleksandrovič Bazdnikin, ambasador Rusije u Skoplju, istakao je da je makedonski referendum nevaćeži s obzirom na to da je na glasanje izašlo samo 36,9 odsto glasača, koji su očigledno protiv rešenja nametnutih spolja. - Mi nismo istupali sa bilo kakvim izjavama u vezi sa referendumom, dok su naše zapadne kolege odabrale suprotnu liniju ponašanja i pokušavali da se umešaju u unutrašnje stvari suverene države - naglasio je Bazdnikin i podsetio da je tokom kampanje u Skoplju boravio veliki broj visokorangiranih državnika i činovnika iz Brisela i Vašingtona. - Rusija ostaje principijelno protiv proširenja Severnoatlantske alijanse, uključujući i balkansku regiju i Makedoniju - naglasio je on.

S druge strane, obelodanjen je i podatak da je Amerika od 1991. u razne procese "razvoja demokratije" u Makedoniji uložila najmanje 750 miliona dolara.

Foto: Tanjug/AP

Pristalice bojkota slavile na ulicama Skoplja

I dok Balkan sa neizvesnošću čeka šta će biti sa Makedonijom, s obzirom na to da je zapad po svaku cenu nakon nedeljnog glasanja planira da je uvuče u NATO i EU, podrška Zaevu ne prestaje da stiže od njemu naklonjenih svetskih zvaničnika. Tako je juče sekretar Alijanse Stoltenberg najavio da očekuje da će pregovori o pristupanju Makedonije tom savezu biti zaključeni do januara 2019. Time je još jednom zanemario volju makedonskog naroda, koji je masovno bojkotovao sporni referendum.

- Pregovori o pristupanju su počeli - kazao je on i otkrio da je dan nakon glasanja u Makedoniji razgovarao sa Zaevim i da obojica imaju isti stav po pitanju budućnosti Skoplja.

Takav razvoj događaja predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja vidi kao veoma opasnu situaciju i ostvarenje velikoalbanske aspiracije, pogotovo ako se ima u vidu da je od 36 odsto izašlih građana na referendum u Makedoniji većina bila albanske nacionalnosti.

Foto: Tanjug/D. Goll

I on je bio protiv referenduma: Đorđe Ivanov, predsednik Makedonije

Podsetimo, referendum u Makedoniji je bio savetodavnog, a ne obavezujućeg karaktera, a i njegove rezultate zapad ionako ne poštuje. Zato je sada na parlamentu da glasa o sporazumu Atine i Skoplja o promeni imena Makedonije. Po njegovom mišljenju ta zemlja bi ubuduće trebalo da se zove Republika Gornja Makedonija, ali je Zaevu potrebna dvotrećinska većina u Sobranju. On nju ne može da obezbedi ako ne "potkupi" barem devet opozicionih poslanika iz VMRO-DPMNE.

Makedoniji preti raspad Ministar inostranih poslova Grčke Nikos Kocijas, koji je s premijerom te zemlje Aleksisom Ciprasom učestvovao u junu u potpisivanju sporazuma Atine i Skoplja o razrešenju skoro tridecenijskog spora dve zemlje u vezi sa imenom Makedonije, upozorio je da zbog aktuelne krize državi naših južnih suseda preti raspad. - BJRM bez stabilnosti i konsenzusa društva može da se raspadne i to bi bio najgori scenario za Balkan - upozorio je Kocijas i naglasio da je u Makedoniji teško govoriti o apsolutnoj većini jer je broj glasača u biračkim spiskovima daleko veći od realnog. Podsetimo, ranije se govorilo o slamanju, odnosno podeli Makedonije, na šta je u januaru ukazivao grčki list Elefteri ora, tvrdeći da bi njen veći deo trebalo da pripadne Srbiji.