VIRUS NE MOŽE DA SE PRENESE PREKO PREDMETA: Nemački infektolozi došli do sasvim drugačijeg zaključka o prirodi kovida 19!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Potvrđujući ovu teoriju, srpski stručnjaci napominju da virus može da se duže zadrži u spoljašnjoj sredini samo u laboratorijskim uslovima.

Nemački infektolozi sproveli su eksperiment u gradu Hajnsbergu, kako bi istražili na koji način se zapravo prenosi virus korona i koliko dugo se zadržava na predmetima. Oni su svakodnevno pratili oko 1.000 ljudi i u domovima zaraženih porodica nigde nisu pronašli živi virus, ni na jednoj površini - staklenoj, plastičnoj, drvenoj, a uzeti su uzorci sa kvaka, mobilnih, WC šolja…

Prvi zaključci do kojih su došli ukazuju da je veća opasnost da će se zaraza preneti od ljudi, nego preko predmeta koje su dodirivali.

- Zaraza se ne širi doticanjem predmeta sa kojima su u kontaktu bili zaraženi, nego dužim boravkom ljudi u neposrednoj blizini jednih pored drugih. Neko ko je zaražen treba da se iskašlje u ruku i tom rukom dotakne kvaku na vratima. Odmah nakon njega druga osoba treba da dotakne istu tu kvaku, i odmah da se rukom dotakne po licu. Jedino na taj način virus može da se prenese preko predmeta. Međutim, u svakodnevnom životu, zaista je mala šansa da se virus prenese putem zaražene površine - tvrdi dr Hendrik Štrek, direktor Instituta za infektologiju Univerzitetske bolnice u Bonu.Sličnog mišljenja su i eminentni srpski virusolozi. Doktorka Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da je duži opstanak virusa na predmetimau spoljašnjoj sredini moguć samo u laboratorijskim uslovima.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

- U idealnim, eksperimentalnim uslovima, virus se zadržava do tri sata u aerosolu, do četiri sata na bakru, do 24 na papiru i kartonu i čak do tri dana na plastici i nerđajućem čeliku. Međutim, iako ovo može delovati zastrašujuće, koncentracija virusa i njegova infektivnost na ovim površinama sigurno je daleko manja u svakodnevnim okolnostima, kada uslovi za preživljavanje virusa nisu idealni kao u laboratoriji - rekla je nedavno dr Banko u intervjuu za "Blic".

Virus nema mogućnost razmnožavnaja van čoveka.

- Virus u spoljašnjoj sredini može da opstane od nekoliko sati do nekoliko dana. Međutim, važno je napomenuti da virusno preživljavanje direktno zavisi od uslova te okoline, odnosno od temperature, UV zračenja, kiselosti, prisustva dezificijenasa itd. Virusu je u spoljašnjoj sredini apsolutno nemoguće da ostvari proces umnožavanja, jer nema humanih ćelija koje bi mu to omogućile. Čovek može da se zarazi samo ako se bez maske, a na udaljenosti manjoj od dva metara, nalazio ispred zaražene osobe koja je kašljala - kaže dr Banko.