Kim će sravniti Sijetl zbog novih sankcija!

Foto: Tanjug/AP

Ameri očekuju da će nove i stare mere oštetiti 90 odsto izvoza Pjongjanga

- Vašington mora da se pripremi za napad Severne Koreje koji postaje izvesniji sa svakim novim testiranjem balističkih projektila u toj zemlji. Tokom Kubanske raketne krize imali smo opciju "crvenog telefona" i druge načine da sprečimo sukob. Ništa od toga sada ne možemo s Pjongjangom. Režim u tom gradu nema razumni kontakt s drugima - rekao je Milosija, koji je bio pilot bombardera B52 u Hladnom ratu.

Amerikanci očekuju da će nove sankcije u kombinaciji sa prethodnim merama oštetiti 90 odsto ukupnog izvoza Pjongjanga iz 2016.

On je upozorio da SAD moraju da imaju spreman odgovor.

- Katastrofalan scenario je izvestan. Možda postoji i bliža meta za Severnu Koreju od Sijetla, poput Havaja - naglasio je on govoreći o gradu koji od Severne Koreje deli samo Pacifik.

Ocena senatora stigla je nakon što je objavljeno da je SB UN usvojio dokument kojim se zabranjuje izdavanje dozvola za rad Severnokorejcima u drugim državama, ali i sprečava izvoz tekstila njihovoj zemlji. Takođe, uključen je i embargo na naftu, koji će naneti veliku štetu Pjongjangu, a koja se procenjuje na oko 1,4 milijarde dolara. Međutim, u UN je ipak usvojena blaža varijanta rezolucije od one za koju se zdušno borila Amerika. Međutim, s obzirom na to da su stalne članice SB UN Rusija i Kina, inače najveći trgovinski partner Pjongjanga, bile protiv toga, dokument je modifikovan. Tako on ne obuhvata zamrzavanje imovine severnokorejske vlade i Džong Una, ali će nove sankcije u kombinaciji sa prethodnim merama oštetiti 90 odsto ukupnog izvoza Severne Koreje iz 2016.

- Režim u Vašingtonu eksplodirao je zbog političkih, ekonomskih i vojnih konfrontacija, opsednut divljom igrom vraćanja unazad Severne Koreje kao nuklearne sile - reagovao je juče severnokorejski ambasador Han Tae Song.

Hronologija uvođenja kaznenih mera Pjongjangu

Od 2006. do 5. avgusta 2017.

- sankcije na izvoz vojnog materijala, finansijske transakcije, savetovanja...

- kontrola tereta koji ide iz Severne Koreje, zabrana trgovine oružjem sa tom državom, blokada uvoza luksuzne robe i proterivanje diplomata

- zabrana prodaje, transfera ili snabdevanja uglja, gvožđa i železne rude, osim za potrebe životne sredine. Blokada izvoza bakra, cinka, srebra, nikla, helikoptera, posuda i statua iz te države

- blokada bankovnih računa diplomatskih misija Severne Koreje u drugim zemljama i zatvaranje pojedinih predstavništava

- suspenzija naučne i tehničke saradnje s osobama i grupama koje sponzoriše Pjongjang, osim u medicinske svrhe

- uvedene crna lista subjekata kojima se zamrzava imovina i uvodi zabrana putovanja

Rezolucija od 5. avgusta 2017.

- na prethodne sankcije dodata zabrana izvoza uglja, gvožđa, železne rude, olova i morskih plodova koja vredi oko milijardu dolara

- zabranjuje se drugim državama, potpisnicama rezolucije, da zapošljavaju radnike iz Severne Koreje

- sprečavaju se zajednička ulaganja sa Pjongjangom i svaka nova investicija

- na crnu listu UN dodato je devet pojedinaca i četiri institucije Severne Koreje, uključujući severnokorejsku deviznu banku u inostranstvu

- njima je zamrznuta imovina i uvedena zabrana putovanja

Najnovije mere donete 12. septembra

- zabrana uvoza sirove nafte u Severnu Koreju u narednih 12 meseci, koja ne obuhvata sve oblike prirodnog tečnog gasa

- uvoz naftnih derivata, neophodnih za agrokulturu, transport i vojni sektor, ograničava se na dva miliona barela godišnje (najveći snabdevač Severne Koreje naftom je Kina)

- blokada izvoza sve tekstilne robe od kojeg Pjongjang godišnje zaradi oko 938 miliona dolara (skoro 80 odsto izvoze u Kinu)

- svim zemljama članicama UN se sprečava izdavanje radne dozvole za 93.000 radnika Severne Koreje koji rade u inostranstvu. To će koštati zemlju oko 500 miliona dolara godišnje

REAKCIJE

Niki Hejli, američka ambasadorka u UN

Ne želimo rat sa Severnom Korejom. Još nisu prešli tačku s koje nema povratka

Šinzo Abe, premijer Japana

Pozdravljam rezoluciju. Važno je promeniti njihovu politiku nametanjem višeg nivoa pritiska