Nema predaje! I u 2019. zahtevamo DOŽIVOTNI zatvor za ubice dece

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Inicijativa koja treba da dobije na snazi

Ipak, i na izmaku 2018. 40 godina zatvora je i dalje u našoj zemlji najstroža kazna za montrume, dok je minimum 10 godina uz mogućnost da se kazna ublaži do sedam godina. 

Male pobede su izvojevane, ali ova konačna želimo da verujemo da će se dogoditi u novoj 2019, u ime više od 150.000 potpisnika ove inicijative.

A kako je sve krenulo? Iako će mnogi pomisliti na tragičnu smrt njegove ćerke Tijane, koju je svirepo ubio Dragan Đurić, Igor Jurić doživeo je ljutnju, bes, ali i nemoć zbog monstruoznog ubistva Anđeline Stefanović (3). Njen život prekinut je samo godinu dana kasnije pošto je Tijanin ubica dobio maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, prenosi Blic.

 

 

- Nisam mogao da shvatim da svi oni izgubljeni, oduzeti životi dece pre Anđelininog, nisu bili kraj. Shvatio sam da se ubice ne plaše. Sama pomisao da žive u zemlji u kojoj se u zatvoru ostaje doživotno mora da ima efekta. Imamo primer Darka Kostića koji je najpre ubio stariju ženu, za to bio osuđen, i nakon sedam godina izašao iz zatvora. Onda je ubio Ivanu Podraščić (15), nedužno dete. Ne smemo da zaboravimo ni Dušicu Ilić, koju je aprila 2001. ubio Goran Ilić. To je monstrum koji je bio u popravnom domu, ubio jednu osobu, a zatim je mrtvu silovao. Tada je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu, ali mu je ona amnestijom smanjena za petinu. Nakon izlaska iz zatvora, ubio je i silovao devojčicu. To je bila njegova šansa, a naš poraz - podseća Jurić, koji se već tada nesebično zalagao za bolju i veću bezbednost dece.

Foto: facebook.com/Igor Jurić

Igor Jurić sa svojom ćerkom Tijanom

Odlučio se za najveći korak - bio bi upravo taj da se ubice dece najstrože kažnjavaju u Srbiji. Usledio je obiman i stručan rad koji je izrodio sam predlog izmene člana zakona. Nakon što je predat u Skupštinu Srbije, mesecima nije bilo naznaka da se predlog Fondacije i „Blica" uopšte razmatra. Jurić nije želeo da sedi skrštenh ruku. U oktobru 2017. počelo je prikupljanje potpisa građana. Uz podršku „Blica", Jurić je apelovao na državu da ne zanemaruje tako važnu stvar i podsećao na to koliko je dece izgubilo život od ruke svirepih ubica. Pisalo se o Dragani Ćirić, Ivani Podraščić, Katarini Jovanović, njegovoj Tijani.

U međuvremenu je održana druga konferencija Fondacije "Bezbednost i sigurnost", na kojoj su organizovane stručne debate i panel-diskusije o uvođenju doživotne kazne zatvora za ubice dece i žena.

Krajem oktobra 2017. počela je i uspešno je završena akcija prikupljenja potpisa. Za prihvatanje peticije, prema zakonu, dovoljno je 30.000, ali je u toku akcije podršku inicijativi dalo oko 160.000 građana Srbije. Zajedno sa građanima Srbije, Jurić je verovao je da će država brzo uvideti da je inicijativa šansa da se promeni zakon i da poput mnogih evropskih zemalja uvedemo kaznu doživotnog zatvora.

- Majke u Srbiji su najviše podržale ovu akciju i najviše su želele da budu deo ove priče. Hiljade njih su tražile da volontiraju. Posebno sam zahvalan roditeljima nastradale dece koja su izgubila život slično kao moja ćerka Tijana. Upravo ti roditelji su sa velikom željom da se to više nikada ne ponovi prikupljali potpise - poručio je tada Jurić.

Ubrzo su potpisi uručeni Skupštini Srbije, do Jurića su iz vrha države stizale reči podrške.

- Ministarka mi je čvrsto obećala, kao i svakom roditelju ove zemlje, da to neće biti zaboravljena priča. Bilo bi pogrešno izneveriti ljude koji su želeli samo da se o ovome raspravlja u Skupštini i da se donese najbolja odluka za sve nas - rekao je Igor Jurić.

Međutim, sve je ostalo na rečima. U aprilu 2018. godine uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i predsednici Skupštine Maji Gojković.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Maja Gojković

- Ukoliko zaista verujemo u to da su deca naše najveće blago, a ne da je to tek puka floskula - dužni smo da učinimo sve kako bi to blago odrastalo i stasavalo bezbrižno i kako bi nas kao bolji ljudi od nas sutra nasledili, a to, verujem, mogu samo ukoliko se zajedno potrudimo da više nikada nijedno dete u Srbiji ne strada od monstruma, odnosno da pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da Srbija prema takvim, najgnusnijim zločinima neće imati trunke tolerancije, naprotiv - napisao je Jurić.

Fondacija je još jednom uputila snažan apel - u više od 20 gradova Srbije osvanuli su i bilbordi sa porukama da "Ćutanje nije rešenje" i "Zaštitimo decu", a u septembru je u Subotici održana treća međunarodna konferencija o bezbednosti dece, gde je takođe bilo reči o inicijativi.

I pored toga, predlog je bio na čekanju i tek sada pojavio se mali tračak nade - nedavno je ministarka Nela Kuburović najavila formiranje radne grupe na pripremi za izmenu Krivičnog zakonika Srbije. Fondacija će imati svog predstavnika. Učinjen je korak napred. U 2019. neka ih bude još više. U maršu, jedan za drugim.