VODIČ SRPSKOG TELEGRAFA: Sve što ne znate o merenju brzine na auto-putevima

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Foto: Ilustracija

Redakciji Srpskog telegrafa javio se veliki broj vozača koji imaju nedoumice u vezi sa ovim kažnjavanjem.

Naš list objavljuje vodič kroz kazne i donosi odgovore na sve ono što vas zanima...      

Kolika je kazna u odnosu na brzinu?
Prekoračenje u km/h	Kazne u dinarima
od 1 do 10	3.000 (u slučaju nezgode 5.000-15.000 i dva kaznena poena)
od 11 do 20	5.000 (u slučaju nezgode 6.000-18.000 i dva kaznena poena)
od 21 do 30	10.000 (u slučaju nezgode 15.000-30.000 i dva kaznena poena)
od 31 do 50	10.000-20.000 (u slučaju nezgode 20.000-40.000 ili 45 dana zatvora), 4 kazn. poena (+1 u sl. nezgode), zabrana upravljanja najmanje 30 dana
od 51 do 70	20.000-40.000 (ili do 30 dana zatvora; u sluč. nezgode 40.000-60.000 ili 60 dana zatvora), 7 kazn. poena (+3 za nezgodu), zabrana upravljanja najmanje četiri meseca
od 71 do 90	100.000-120.000 (ili min. 15 dana zatvora; u sluč. nezgode 120.000-150.000 ili 45 dana zatvora), 14-16 (nezgoda) kazn. poena, zabrana upravljanja osam-10 meseci (nezgoda)
više od 91 (nasilnička vožnja)	Isključenje iz saobraćaja, 30-60 dana zatvora ili 240-360 sati rada u javnom interesu i 120.000-140.000 dinara, zabrana upravljanja najmanje devet meseci i 15 kaznenih poena (u sluč. nezgode 45-60 dana zatvora ili 300-360 sati rada u javnom interesu i 130.000-150.000 dinara, zabrana upravljanja najmanje 10 meseci i 17 kaznenih poena)

Da li su pokrivene sve trase auto-puteva kroz Srbiju?

Prema podacima koje nam je dostavio MUP, kontrola prosečne brzine obavlja se na svim deonicama auto-puta u okviru zatvorenog sistema naplate putarine (od naplatne stanice Subotica do naplatne stanice Stara Pazova, od naplatne stanice Beograd do naplatne stanice Niš i od naplatne stanice Šid do naplatne stanice Šimanovci i obrnuto u sva tri slučaja).

To obuhvata i sve izlaze sa auto-puta

Foto: e-stock/A. Bačlija

Foto: Ilustracija

Kako plaćaju kazne oni koji koriste TAG?

Vozači koji koriste TAG uređaje za plaćanje putarina neće izbeći kažnjavanje. Iako je TAG uređaj vezan za određenu tablicu, vozilo koje je koristilo tuđi TAG uređaj će biti zabeleženo kamerama spreda i otpozadi u trenutku dolaska na naplatnu rampu, tako da će kazna stići onome ko je napravio prekršaj, a ne vlasniku vozila na čiju je tablicu registrovan TAG uređaj

Da li ima razlike u odnosu na to da li je vlasnik vozila firma ili pojedinac?

U visini kazne nema. A po istoj proceduri se određuje i ko će platiti kaznu (pogledajte tačku šest)

Da li se i stranci kažnjavaju?

Teorijski da, praktično malo teže, osim ukoliko ih saobraćajna policija ne zaustavi na auto-putu (presretači, radari...) i onda plaćaju kaznu kod najbližeg sudije za prekršaje. Za kažnjavanje po modelu po kojem se kažnjavaju domaći vozači problem je što policija nema onlajn podatke o prekršaju u realnom vremenu, već dokumentaciju o prekoračenju brzine dobija naknadno, a tada obično stranac nije više u Srbiji.

Foto: MUP Srbije

Foto: Ilustracija

Ipak, pošto saobraćajni prekršaj u Srbiji zastareva u roku od dve godine, još postoji mogućnost da stranci ne prođu nekažnjeno za nepoštovanje propisa. Jedan od načina bi mogao da bude da se formira baza podataka prestupnika sa stranim tablicama kojima bi saobraćajna policija kaznu isporučivala na granici ili naplatnoj rampi kada sledeći put ponovo dođu u Srbiju.

Procedura kažnjavanja

Vlasniku vozila, fizičkom ili pravnom licu, stiže kazna uz mogućnost da se javi nadležnoj policijskoj stanici, po mestu gde je prekršaj konstatovan (izlazna naplatna rampa) i prijavi ako je neko drugi vozio. Ako odluči da odmah plati kaznu, ima rok od osam dana i tada je kazna upola manja.

Može li se na sudu izbeći plaćanje?

Plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu između dve naplatne rampe vozači mogu da izbegnu ako u vozilu ima više osoba, pa se ne može dokazati ko je sve vozio, odnosno oni mogu da tvrde da su se svi smenjivali za volanom između dve naplatne rampe, tvrdi Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji. On objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

- Sporno je pitanje ko je napravio prekršaj, to mora da se reši, to je pravno pitanje. Zamislite da je neko šarao po zidu "Smrt predsedniku". Koga će da osude? Najstarijeg? Najbližeg? Onog što živi na najvišem spratu? Ne sme da se sudi nekom samo zato što je postojala mogućnost da je on napravio prekršaj.

Vujanić predlaže i rešenje Foto: Tanjug Foto: Ilustracija - Treba da se propiše da prekršaj postoji onog trenutka kad se detektuje, dakle na naplatnoj rampi, pa se gleda ko je tada bio na volanu. Zasad je nejasno propisano. Čak i u slučaju da smo auto dali nekom drugom i da nam stigne kazna, mi i dalje ne znamo gde je načinjen prekršaj - završava profesor.