Živećemo duže, ali ćemo kasnije u penziju: Evo šta kažu stručnjaci o godinama koje dolaze

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Nikola Altiparmakov (Fiskalni savet): Da bi penzijski sistemi ostali održivi, neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radni vek

Altiparmakov je za RTS objasnio da su u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi poslednjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što znači da ljudi žive duže.

On predviđa da će do 2050. očekivani životni vek porasti za četiri godine, pa se može pretpostaviti da bi se do tada i moglo raditi.

DOBRI TRENDOVI

Prema njegovim rečima, penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena.

Nezaposlenost ispod 10 odsto, odnos radnici-penzioneri 1,5:1 Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Ono što kaže Altiparmakov o odnosu broja radnika i penzionera potvrđuju i statistički podaci. Godinama je ovaj odnos pogoršavan na štetu penzionera, međutim, odnedavno se trend preokrenuo. Prvi put je nezaposlenost pala ispod 10 odsto, o čemu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to je doprinelo da odnos broja zaposlenih (onih koji pune budžet Fonda PIO) i penzionera posle dugo vremena bude veći od 1,5:1. Inače, u jednom trenutku pre nekoliko godina izgledalo je da će se broj radnika i penzionera praktično izjednačiti.

- Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi - kazao je on.

Muškarci idu u penziju sa 65 godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine (od 1. januara) to će biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starosna dob i za muškarce i za žene.

- Ako pogledamo najnovije statistike, ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi više od 1,5 radnika na jednog penzionera, to je rezultat penzijske reforme iz 2014, a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u poslednjih nekoliko godina - rekao je on.

Cela Evropa u istom problemu Dodatak Penzioner kontaktirao je sa još nekoliko ekonomskih stručnjaka, od kojih smo manje-više čuli isto ono što je rekao Altiparmakov iz Fiskalnog saveta. U najkraćem: cela Evropa suočava se sa istim demografskim problemima i u svim zemljama postepeno će morati da se povećava starosna granica za odlazak u penziju. Foto: www.profimedia.rs Foto: Ilustracija - Po onom što se dešava ovih dana u Francuskoj, jasno je koliko će takve mere biti nepopularno sprovesti, ali to je jednostavno nužnost koja će pre ili kasnije pogoditi i Srbiju - rekao nam je jedan profesor ekonomije.

Ističe da nije samo Srbija ta koja demografski stari.

- Čitava Evropa stari, tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata, dakle tri radnika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijskih sistema, već samo zahteva reforme, odnosno povećanje starosne dobi i adekvatnu formulu za indeksaciju, u našem slučaju od 2020. godine švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema, ali i predvidivost povećanja penzija - objašnjava on.

Kako kaže Altiparmakov, rast penzija će da prati rast zarada i kretanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.

KO JE GREŠIO

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.

- Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljska, jeste da su pokušale da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i stručnjaci upozoravaju da se to loše pokazalo jer su penzije još niže nego što su bile i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove - istakao je on.

Šta podrazumeva reforma Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija 1. Povećanje starosne dobi za odlazak u penziju 2. Adekvatna formula za indeksaciju (povećanje) penzija

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim, a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

- Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija - zaključio je Altiparmakov.

Šta je doprinelo oporavku penzijskog sistema Srbije Foto: e-stock/K. CVIJOVIĆ Foto: Ilustracija 1. Reforma iz 2014. godine 2. Bolje poslovanje Fonda PIO 3. Povećanje zaposlenosti 4. Rast prosečnih plata

Vučić je pre nekoliko dana obelodanio da je nezaposlenost prvi put manja od 10 odsto, otkako se meri nivo nezaposlenosti, dakle od 1995. godine.

- Čestitam građanima Srbije, koji su pokazali da marljivošću, strpljenjem, trpeljivošću i velikim radom možemo zemlju koja je imala 24-25 odsto nezaposlenih da izvučemo iz krize - nije krio zadovoljstvo predsednik Srbije.

Gde se radi najduže - Švajcarska Gde se radi najkraće - Turska

Vučić je dodao da ni time nismo zadovoljni i da je cilj da se dođe do nivoa u Evropskoj uniji, gde je između šest i sedam odsto nezaposlenih.