Misterija i za lekare i za sveštenike! Nenadu se za Božić pojavio krvavi krst na čelu - dar od boga ili...

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

Iz njega, kako kaže, u početku curi tečnost koja podseća na limfu, a potom krenu sukrvica i krv. Tako je bilo i juče ujutru, na Božić. Po deseti put preživljava to čudno stanje, za koje je tražio leka u medicini, ali i crkvi. I nije ga našao! Ekipa Kurira juče je zatekla Nenada kod kuće.

Na čelu mu je bila rana u obliku krsta iz koje je curila krv. Mirisala je na tamjan. Nenad nam je otkrio da trenutno trpi jake bolove u celom telu, da je svestan da će sve to tako biti u narednih sedam dana.

Sve me boli

- Boli me celo telo. Noć uoči Božića prvo se pojavio krst na čelu, potom je počela da curi limfa, a onda je prokrvarilo - bile su prve reči tog čudnog mladića, oca dvogodišnjeg deteta.

- Ne znam šta mi se dešava! To ne zna niko! Ni lekari ni sveštenici! Od njih sam tražio pomoć, ali je nema - priča Paunović, prisećajući se prvog pojavljivanja tog krvarećeg krsta.

Sveštenik DAR BOŽJI Protojerej Stavrofor Aleksandar Sredojević kaže da, ako je sve tako, onda je to dar božji! - Nenad ne treba da se plaši, jer to je dar od Boga, koji je položio ruku na njega da u njegovo ime može da pomaže drugim ljudima. Ne bih to nazvao stigmom, ali ukoliko zaista može da pomogne ljudima, onda je to samo zahvaljujući Bogu - rekao je Sredojević i naveo da je i Sveti Trifun, koji je živeo trećem veku, bio pastir, ali danas je svetitelj, i podsetio na još običnih ljudi koju su u ime Boga mnogim ljudima na različite načine pomagali i postali svetitelji.

- To se desilo pre deset godina, na krštenju mog druga. Bio sam mu kum. Sveštenik mi je uljem nacrtao krst na čelu. Potom se tu na koži pojavio krst. Lekar je mislio da sam dobio alergiju. To je prošlo, ali mi se ista rana pojavljivala na Božić, Uskrs i Bogojavljanje. Bezuspešni su bili moji pokušaji da saznam šta se dešava od sveštenika - objašnjava naš sagovornik i dodaje da je obilazio i manastire istim povodom.

Enigma

- Niko od njih nije znao šta se dešava. Prepušten sam sebi, tražio sam odgovore i u raznim knjigama i došao do zaključka da bi to mogla da bude stigma ili Isusova rana. Jednom mi je došla neka devojka. Kako mi se približila, odjednom je počela da se trese i plače. Oboje nismo znali zbog čega. Potom sam sanjao čoveka u belom. On mi je nešto pričao. Otišao sam kod sveštenika. On je te reči našao u knjizi „Trebnik“ ili molitveniku. Radilo se o molitvi - objašnjava Paunović i dodaje:

- Kad me ljudi vide tokom praznika, misle da se sam sečem. Ali da to radim deset godina, imao bih valjda ožiljak na tom mestu. A ja ga nemam! S druge strane, ima onih koji kažu da sam iscelitelj. Nisam ni to! Znam samo da se lepo osećam kad nekome pomognem - iskren je Paunović.