BATUT STAVIO TAČKU NA NAGAĐANJA O ZAGAĐENOSTI VAZDUHA: Nije tačno da je povećan broj dece koja su primljena na lečenje

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Foto: Ilustracija

Saopštenje Batuta prenosimo u celosti.

Praćenje kvaliteta urbanog vazduha u Republici Srbiji je aktivnost koja se redovno sprovodi radom automatskih mernih stanica u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine kao i lokalnih samouprava, za koje merenja obavljaju instituti i zavodi za javno zdravlje (na teritoriji 25 okruga) i pravna lica licencirana za tu delatnosti i podrazumeva multisektorski pristup. Zagađenje vazduha u zemlji i regionu se prati kontinuirano, u skladu sa preporukama EU Direktive i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Trenutno urbano aerozagađenje u našoj zemlji uglavnom je čestičnog tipa (PM10 čestice). Beleži se variranje koncentracija čestica u toku dana u zavisnosti od prisustva izvora zagađenja. Ove koncentarcije zagađenja zavise od klimatskih uslova na određenoj teritoriji i uobičajene su za ove vremenske uslove i zimski period. Na koncentracije i trajanje čestičnog zagađenja utiču niske temperature vazduha, visok vazdušni pritisak, uspostavljanje temperaturne inverzije, što se registruje u zimskom periodu. Navedeni atmosferski uslovi su najčešći u ranim jutarnjim časovima i uveče.

 

 

Kada je u pitanju zaštita zdravlja stanovništva u navedenim uslovima, preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" je da osetljive osobe ograniče svoj boravak napolju u jutarnjim i večernjim satima. Tu spadaju osobe sa hroničnim oboljenjima (respiratorna, kardiovaskularna oboljenja), mala deca i starije osobe. Prema potvrđenim informacijama iz zdravstenih ustanova broj dece koja su primljena na lečenje nije povećan, već je ovaj broj uobičajen odnosu na onaj koji se beleži u prethodnim godinama u istom vremenskom periodu.

Kada je u pitanju zdrava populacija, preporučuje se da se u danima sa povećanim stepenom zagađenja fizička aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru.

Uzroci aerozagađenja su kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila, sagorevanje lignita niskog kvaliteta, neracionalno i neefikasno trošenje energije, neefikasne tehnologije sagorevanja fosilnih goriva, neadekvatno održavanje industrijskih postrojenja i dr.

Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije apeluju da nema potrebe za panikom, već ukazuju na značaj primene navedenih mera zaštite u uslovima aerozagađenja.