LONČAR: Za 2-3 godine - srpsko zdravstvo najbolje u regionu

Foto: Tanjug

Zlatibor Lončar

- To je jedini način da svi, i oni koji imaju novca da plate, i oni koji nemaju, mogu da se leče - rekao je Lončar za "Večernje novosti".

Prema njegovim rečima, bilo bi i brže i lakše da se zdravstvo privatizuje. 

- Verovatno bih, kada bismo to dozvolili, bio ''ministar heroj''. Ali, koliko bi građana ostalo bez jednog od osnovnog prava - na zdravstvenu zaštitu? - upitao je on.

On je dodao da je svestan da će ovakav njegov stav najviše kritikovati oni koji su i najzainteresovaniji da uzmu "deo kolača" iz zdravstene kase sa ukupno dve milijarde evra godišnje, i pored toga što je ta suma mala u odnosu na to koliko košta lečenje. 

Dopunsko osiguranje

Lončar je dodao da je neophodno podići zdravstvo na viši nivo kvaliteta usluga, a kao jednu od mogućih opcija u budućnosti naveo je dopunsko osiguranje.

Upitan da li postoji kao opcija drugačija organizacija kao na primer da se operacije katarakte, na koje se dugo čceka, rade u nekoliko specijalizovanih centara umesto u više od 40 bolnica, Lončar je rekao da se koncept koncentracije određenih intervencija u jedan ili nekoliko centara nije pokazao dobro. 

- Nećemo praviti elitističke centre, hoćemo da ravnomerno razvijamo zdravstvo u celoj Srbiji. To je za pacijente komfornije, a i jeftinije. Lakše im je da se leče u svojoj sredini nego da dolaze u Beograd, da se i oni i rodbina koja ih posećuje dodatno izlažu trošku za put - poručio je ministar. 

Ipak, saglasan je da se mnogo pacijenti iz unutrašnjosti upućuju za Beograd više nego što je neophodno, naročito krajem nedelje i vikendom.

Primećuje i da u nekim centrima u unutrašnjiosti ne postoji dovoljno obučen kadar, a negde nema ni sve potrebne opreme. 

Obuka kadrova

- To ćemo rešiti. Najbolji specijalisti iz Beograda ići će u unutrašnjost gde god treba da pomognu i obuče kadar, a kupićemo i opremu - rekao je Lončar. 

Na pitanje kakvu praktičnu korist mogu da očekuju pacijenti od najavljenog prelaska 168 domova zdravlja u Srbiji iz nadležnosti lokalne samouprave na Republiku, Lončar je podsetio da su sada u "istom dvorištu" bolnica i dom zdravlja.

- Obe ustanove, kako su im osnivači različiti, imaju svoje nemedicinske radnike koji u suštini rade isti posao, i mogli bi da ga rade za obe ustanove. Tako bi se smanjio broj nemedicinskog kadra i mogli bismo da zaposlimo više lekara i medicinskog osoblja - objašnjava on. 

Promenom nadležnosti nad domovima zdravlja rešio bi se bar delimično i nedostatak kadra, dodaje Lončar.