Doktorka otkrila kroz šta prolaze zaraženi u bolnici: Prvo dobijate cevčicu, ako ne pomogne, onda aparat diše za vas, a OVO je najdrastičnija mera

Foto: pixabay.com

Foto ilustracija

Zasićenost, odnosno saturacija kiseonika u krvi meri se na dva načina.

- Prvi način je aparat koji se stavlja na prst i koji pokazuje zasićenost, odnosno saturaciju. Normalne vrednosti su od 95 do 100. Drugi način je taj da se posebnom iglom i špricem uzima krv, koja se zatim ubacuje u aparat koji pokazuje acidobazni status (pH vrednost krvi), stvarnu koncentraciju kiseonika u krvi kao i stvarnu koncentraciju ugljen-dioksida u krvi - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

SATURACIJA I RESPIRACIJA

Međutim, pored saturacije, odnosno zasićenosti kiseonikom, još jedna vrednost je ključna za određivanje stanja pacijenta, a to je respiracija, odnosno broj udaha i izdaha.

- Normalna vrednost respiracije je od 12 do 16 udaha i izdaha u minuti. Kod pacijenata koji imaju upalu, osim pada kiseonika, dolazi i do ubrzanja disanja, što se dešava zbog manjka plemenite disajne površine. Kod takvih slučajeva, respiracija je i preko 25, a kod nekih slučajeva može da bude čak i 30 ili 40 - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

 

 

KO SU KANDIDATI ZA INTENZIVNU NEGU?

- Tako su kandidati za intenzivnu negu ljudi kojima je vrednost zasićenosti kiseonikom ispod 90 odsto i kojima je povišena respiracija - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

Kada dođe do potrebe za intenzivnom negom, prvi korak jeste kiseonik, koji se putem cevčica u vidu sondi stavljaju ili u obe nozdrve ili u grlo.

Sledeća, drastičnija mera koja se primenjuje ako prva ne pomogne jeste aparat koji preko posebnih maski diše za pacijenta i ubacuje velike količine kiseonika u pluća. To su neinvanzivni respiratori.

- Ako ni to ne pomogne, pacijent se uspavljuje, stavlja mu se cev u vidu tubusa i onda se stavlja na respirator, odnosno veštačka pluća - kaže dr Tanja Radosavljević, dodajući da za to vreme, kao i sve dok je na respiratoru, pacijent ima na prstu već pomenuti aparat za merenje zasićenosti kiseonikom.

Budući da nedostatak kiseonika dalje može da dovede do poremećaja mnogih drugih organa, elektrolita, zgrušavanja krvi i drugih problema i poremećaja, pacijent na respiratoru je sve vreme pod propisanim terapijama i intenzivnim nadzorom i negom.

- Ono što je veoma važno naglasiti je da ljudi ni slučajno ne treba da preuzimaju na sebe posao merenja saturacije, iako je moguće kupiti aparate za to. To jedino mogu da urade stručna lica, jer u suprotnom može doći do nepravilnih rezultata. Recimo, ukoliko je prst hladan, vlažan ili na noktu ima laka za nokte, lako može da se desi da se pokaže lažno niža saturacija. Postoji još mnogo takvih detalja, pa je neophodno očitavanje vrednosti prepustiti stručnim licima - naglašava na kraju dr Tanja Radosavljević.