ŽIVOT IZA ŽICE! Potresne ispovesti dece iz enklave: ALBANCI NAS TUKU I MALTRETIRAJU

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Iako meštani kažu da žive u veoma teškim uslovima, deca od kojih je dosta njih od rođenja u enklavi, uprkos uslovima u kojima žive, vesela su i druželjubiva, kažu da im nedostaje igralište, kao i da navijaju za Crvenu zvezdu ili Partizan. 

Ne druže se sa Albancima

Petar Šarić od devet godina stidljivo je rekao da ide u treći razred i da bi voleo da ima više drugova.

- Dobro je, samo što hoću još da imam društvo, malo nas ima, ne družimo se sa albanskom decom pošto nas ona biju i neće da se igraju sa nama - rekao je on.

Damjan, star pet godina, kaže da mu je lepo, da im drugare, da je bio u centralnoj Srbiji samo u Valjevu gde ima rodbinu i da mu se tamo svidelo.

- Zovem se Mateja Bajlošević, imam osam godina, imam sedam i po, ali ću u martu da napunim osam. Lepo je, imam drugare, ali nemam nijednog drugara Albanca, jer nas oni biju, bacaju kamenje... tako da se igramo u našoj ulici - kaže on.

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Jedna devojčica kaže da bi volela da vidi Beograd i da nikada nije ni bila u centralnoj Srbiji.

- Igram se ispred škole ili ispred crkve - dodaje, dok drugoj nedostaju rođaci.

Kaže da joj nedostaju stric, tetka i brat od strica, pošto oni žive u Vojvodini i da tamo ide samo za raspust.

Dečak, sa strane, dobacuje da mu nedostaje sala za fizičko odnosno sala za fudbal i da navija za Crvenu zvezdu.

Oguglali

Danijela Milenković, stara 31 godinu, rekla je Tanjugu da je od rođenja u Orahovcu i da su se već navikli na takav način života.

- Ovde živim - da, da,da. Od samog početka, nismo se odselili, ovde ima oko 300 stanovnika. Kao što ste videli, živimo u malom okruženju. Najveći problem je što se narod ne zapošljava, teško je što se tiče toga... Škola nije adekvatna za boravak dece - ističe ona.

Danijela naglašava da je zapošljavanje veoma važano za opstanak naroda u srpskim sredinama.

- Jeste teško to što smo u albanskom delu, ipak, narod se prilagodio, živi u enklavi - dan za danom. Živimo oko jedne crkve, tu je sav srpski narod iz Orahovca, živimo u krugu od 100 do 200 metara i to je to. Sa Albancima ima kontakata, ali je to tako da što se više izbegava to bolje. Kada prolaze dobacuju, ali narod je već oguglao - rekla je.

Deci je, kaže Danijela, veoma teško u tim uslovima, jer ne izlaze - nemaju gde da se igraju, padne mrak zatvara se kuća, nemaju igrailište, niti neke druge aktivnosti.