Za tužbu zbog NATO bombardovanja potrebni NAUČNI DOKAZI!

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Dancia Grujičić

Naime, konkretni koraci o osnivanju tog tela nisu preduzeti nakon sastanaka članova Inicijativnog odbora sa ministrima zdravlja, odbrane i zaštite životne sredine u novembru i decembru prošle godine, saznaje Tanjug.

S druge strane, u Nišu je nedavno najavljeno formiranje Saveta za pokretanje tužbe protiv 19 članica NATO pakta zbog bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom zbog sve većeg broja obolelih od malignih bolesti.

Ništa nije urađeno

Član Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja i načelnica Klinike za neurohirurgiju KCS Danica Grujičić rekla je za Tanjug da je nakon dva sastanka sa ministrima i podrške dobijene iz Kancelarije predsednika Srbije "sve stalo i da ništa više nije urađeno".

Grujičić je izrazila nadu da će Komisija ipak biti formirana dodavši da Inicijativni odbor, sastavljen od brojnih naučnika i lekara, neće odustati od svoje namere. 

- Nešto ćemo sigurno preduzeti. Lično, nemam nameru da ćutim, ali nelogično je da se obraćamo vladama drugih zemalja, a da naša vlada neće to da uradi - navela je Grujičić i apelovala na premijerku, predsednika Srbije i ministre da se nastavi sa realizacijom ideje o osnivanju Komisije. 

- Ne mogu da verujem da država neće stati iza jednog takvo važnog projekta. Razumem da su bile važnije stvari na dnevnom redu, kao što su budžet ili ubistvo Olivera Ivanovića, ali ovo ne treba da se gurne u ćošak. Pitam se da li smo bili zavarani - kaže Grujičić.

Čvrsti naučni dokazi

Upitana o inicijativi iz Niša da se pokrene tužba protiv NATO, sagovornica Tanjuga napominje da posledice agresije treba ispitati na naučnom i stručnom nivou, te da treba obezbediti čvrste dokaze da bi se pridobila čitava javnost zapadnih zemalja. 

Grujičić smatra da to ne mogu da urade advokati već stručnjaci, naučnici, inženjeri i lekari koji se bave životnom sredinom i zdravljem. 

- Kad izađete sa čvrstim argumentima i date merenja i uzorke urađene, na pravi način, to niko neće moći da vam obori i onda će shvataju svu strahotu onog što je urađeno 1999 - rekla je Grujičić.

Foto: Tanjug/V. Dimitrijević

Bombardovanje 1999.

Prema njenim rečima, osiromašeni uranijum je značajno doprineo pogoršanju zdravlja stanovništva u Srbiji, posebno na KiM i jugu zemlje, ali to je, kako navodi, "samo vrh ledenog brega". 

Štetne materiju u vodi, zemlji...

Ona napominje da je stanovništvo u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo izloženo hemijskim zagađenjima, te da su toksična organska jedinjenja, naftni derivati i teški metali dospeli u vodu, zemlju i vazduh i tako ušli u lanac ishrane.

Dodaje da je neophodno analizirati koje vode u Srbiji mogu da se piju što je, kako kaže, trebalo učiniti već 2000.godine. 

- Bakari Kante, koji sada vodi UNEP, bio je u Srbiju u aprilu 1999. i tada je rekao je da se radi o ekološkoj katastrofi regionalnih razmera. To znači da su bili ugroženi svi od Slovenije do Grčke i odavde do Belorusije. Nije slučajno što su Hrvati u prošloj godini bili prvi po broju umrlih od malignih bolesti - napominje Grujičić.

Iznosi podatak da je u vreme NATO agresije pet tona žive kod Pančeva otišlo u Dunav, a tom vodom se, kako je primetila, najviše snadbevaju Bugari i Rumuni. 

- Znači, postoje važne i manje važne članice NATO. Okolne zemlje treba da se zapitaju da li su bile obaveštene i da li su znale šta će se desiti - smatra Grujičić.