Mali: Reformama do napretka Srbije na listi ekonomskih sloboda

Foto: Tanjug/D. GOLL

Siniša Mali

- To je upravo prepoznala ova međunarodna organizacija koja je potvrdila jačanje poslovnog ambijenta i poslovnih sloboda u Republici Srbiji. Napredovati za 11 mesta na listi ekonomskih sloboda, u okolnostima kada se u svetu vode trgovinski ratovi i kada se vraćaju unazad na lestvici ekonomskih sloboda mnoge razvijenije zemlje, veliki je rezultat Srbije, zbog koga treba da budu ponosni svi građani naše zemlje - rekao je ministar.

On je istakao važnost propisa koji su doneti, a koji su doprineli boljem privrednom ambijentu.

- Posebno smo ponosni na brojne propise koji su usmereni ka poboljšanju privredne klime, koji su ohrabrili privrednike, i domaće i strane, da pokrenu biznis, ostanu u Srbiji i šire svoje poslovanje - rekao je Mali.

Ministar je posebno istakao Zakon o naknadama koji je donet krajem 2018. godine, a koji je, kako kaže, važan jer je iskristalisao jasne i transparentne troškove i omogućio predvidljivost u poslovnom planiranju.

- Poslovne slobode i poslovni ambijent ogledaju se i u tome što Vlada Srbije uporno insistira na unapređenju eUprave i servisa koji privrednicima pružaju Poreska uprava i Uprava carina, ali i druge uprave u sklopu države. Da lakše prijave porez, da lakše dođu do povraćaja poreza ili lakše prijave firmu, za to se borimo, jer u krajnjoj liniji, jedino reforme u tim oblastima mogu da omoguće veće zapošljavanje i privredni rast - rekao je Mali.

On je naveo da je stretegija reforme Poreske uprave usvojena i da se kreće u njenu brzu realizaciju nabavkom nove opreme, izgradnjom objekata i zapošljavanjem stručnog kadra, naročito u oblasti inspekcijskog nadzora.

- Cilj nam je da se privredi u Srbiji omogući da uštede troškove i vreme, da sa nekoliko klikova prijave i odjave radnike, svoju firmu, srede papirologiju i da ne gube vreme šetajući od šaltera do šaltera“, rekao je on.

Carina kao još jedna značajna uprava Ministarstva finansija, čije poslovanje utiče na privredno kretanje, protok robe i kapitala, modernizuje svoje kapacitete.

- Ključna izmena koju smo predvideli izmenama Carinskog zakona je da će se ubuduće komunikacija sa privatnim sektorom obavljati elektronski, odnosno više neće biti papira i čekanja u redovima za podnošenje carinske dokumentacije - naveo je Mali.

On je istakao da je primarni cilj povećanje životnog standarda građana, a upravo svim merama koje Vlada RS sprovodi, stimuliše se pokretanje novih biznisa.

- Upravo zbog toga nam dolaze investitori, a jedan od primera je najnovija vest o investiciji američke kompanije "NCR", ali i drugih firmi koje prepoznaju tehnološki i ljudski potencijal koji Srbija poseduje -rekao je Mali i dodao da će se i dalje raditi na uređenju infrastrukture, pravnog sistema, imovinskih odnosa u zemlji.

Mali je istakao da se intenzivno radi na daljem unapređenju i reformisanju javne uprave, kao i na pronalaženju strateških partnera za državne kompanije, što je bio slučaj sa preduzećem RTB "Bor".

Siniša Mali je zaključio da je pozicija Srbije neuporedivo bolja nego pre nekoliko godina, pre svega zahvaljujući dobrim makroekonomskim rezultatima i fiskalnoj konsolidaciji.

- Najvažnije je da održimo fiskalno zdravlje. Naš budžet je uravnotežen i stabilan. Samo takav budžet stvara ekonomske pretpostavke za nova državna ulaganja u velike infrastrukturne investicije, kao i stvaranje prostora za mnoge programe podsticaja privrede - rekao je Mali.

Ministar je poručio da je dugoročno opredeljenje države rasterećenje privrede da bi ona postala aktivnija i konkurentnija.

- Ukoliko obezbedimo dovoljno fiskalnog prostora ići ćemo sa daljim smanjenjem opterećenja na zarade, što je naše dugoročno opredeljenje - rekao je Mali.

Podsetimo, Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda na listi "Heritidž fondacije" za 2019. godinu, zauzevši 69. mesto među 180 rangiranih zemalja, što je za 11 pozicija bolje u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan skor Srbije, kako se navodi na sajtu fondacije, povećan je za 1,4 poena na 63,9, što je svrstava u kategoriju ekonomski „umereno slobodnih zemalja“.