Najveći britanski ekspert za Balkan: Podela može biti rešenje za Kosovo

Foto: Privatna arhiva

Džejms Ker Lindsi

Najveći britanski ekspert za Balkan u intervjuu za Srpski telegraf osvrće se na izazove koji našu zemlju očekuju u ovoj godini i izjašnjava o pitanjima ulaska Srbije u NATO, ulozi Putina u regionu, politici Vašingtona...

• Šta detektujete kao glavne probleme Balkana?

- Postoji čitav niz problema koje treba rešiti. Ipak, mislim da neće doći do novog konflikta na zapadnom Balkanu. Jasno je da i dalje postoje ozbiljne političke tenzije, na primer između Srbije i Kosova i unutar BiH. Nedavni sporazum između Severne Makedonije i Grčke je odličan primer kako zemlje u regionu mogu konstruktivno da reše razlike iz prošlosti.

• Šta je najteži izazov koji očekuje Srbiju u ovoj godini?

- Iskreno, verujem da je pristupanje EU ključni cilj Srbije. Video sam društvene, političke i ekonomske koristi koje članstvo može doneti i zato te stvari gledam kroz taj objektiv. Mislim da Srbija treba da koncentriše svoje napore u ovom pravcu. To takođe znači i privlačenje većeg broja stranih investicija. Smatram da je od ključnog značaja pokušaj da se postigne sveobuhvatno konačno rešenje s Kosovom.

• Napisali ste da niko ne treba da se plaši razgraničenja (podele) kao modela za rešavanje pitanja KiM? Da li je to oduvek bio vaš stav i na kojim argumentima ga bazirate?

- Pre svega, smatram da je priča o teritorijalnoj razmeni krajnje kontroverzna. Mnogo je ljudi koji se čvrsto protive bilo kakvoj razmeni zemlje ili promeni granice između Srbije i Kosova. Moja pozicija nije da favorizujem takvu promenu radi nje same. Svestan sam da to nosi rizike i mnogi to smatraju neprihvatljivim. Moj stav je sada, kao što je uvek bio, da se podrži kompromisno rešenje između Srbije i Kosova, koje će im omogućiti da stvore pozitivne nove odnose.

Da sam predsednik, rešio bih tri stvari Na hipotetičko pitanje šta bi uradio ukoliko bi se našao na čelu Srbije, Ker Lindsi odgovara: - Pristupanje EU, podsticanje stranih investicija i rešavanje Kosova. Uzete zajedno, ove tri stvari će u potpunosti transformisati Srbiju i zaista će je učiniti glavnim akterom u regionu.

• Prištinske vlasti uvele su takse na robu iz centralne Srbije. Ko po vašem mišljenju stoji iza te odluke i da li je pritisak Vašingtona da se ona ukine stvaran ili prividan?

- Priština je jasno stavila do znanja da je odluka o nametanju tarifa direktan rezultat dugogodišnje bitke oko priznavanja. Kosovo se oseća duboko frustrirano zbog razvoja događaja u poslednjih nekoliko godina, kao što je neuspeh u pridruživanju Unesku ili Interpolu, ali i povlačenje priznanja nekoliko zemalja. Problem je što je nametanje tarifa prešlo granicu trpljenja EU i SAD. Bitka oko priznavanja je jedna stvar, a proces normalizacije druga. Prva ne bi trebalo da utiče na drugu. Mislim da su SAD i EU odlučne da ponovo razdvoje ova dva pitanja.

• Da li imate utisak da je administracija Donalda Trampa promenila odnos prema Srbiji u odnosu na ranije stavove Vašingtona?

- Nešto se promenilo u Vašingtonu, nema sumnje u to! Međutim, ne mislim da smo videli veliki zamah prema Srbiji ili protiv Kosova. Zaista, ne mislim da je Vašington na bilo koji način promenio svoj opšti stav o Kosovu jer ga i dalje podržava kao nezavisnu državu i to se neće promeniti.

Foto: Public Opozicija u Srbiji nema viziju Pratite li opozicione proteste u Srbiji? Kolika je, po vašem mišljenju, njihova snaga? - Očigledno je da se mnogo pažnje posvećuje protestima. Moje pitanje je šta protestanti zastupaju. Problem je u tome što opozicija ima tendenciju da se bori protiv vlade i poziva na nove izbore. Nema izrade inovativne i verodostojne politike koja predstavlja uzbudljive vizije o tome gde zemlja treba da ide.

Umesto toga, moj utisak je da je sadašnja američka administracija odlučna da vidi rešenje razlika između Srbije i Kosova i veruje da dogovor treba da se postigne sa obe strane.

• Kakva je uloga Vladimira Putina na Balkanu?

- Kao i mnogi drugi, zabrinut sam zbog ruskog uplitanja u regionu, ali mislim da Moskva zna da ima ograničenu ulogu. Zapadni Balkan nije samo okružen zemljama NATO već se i zemlje unutar regiona sve više priključuju tom savezu. Prema tome, Rusija zna da ne može biti glavni akter u regionu. Međutim, nema sumnje da može imati uticaja sve dok postoje nerešeni problemi. Poslednje što Moskva želi je da vidi rešenje kosovskog pitanja ili stabilnost u BiH.

• Koji je vaš lični stav, da li BiH i Srbija treba da uđu u NATO? Nezavisno od vašeg stava, hoće li se to desiti?

- Čvrsto verujem da bi Srbija i Bosna trebalo da budu u NATO. Moram priznati da sam, kao i mnogi drugi, dugo bio skeptičan u pogledu vrednosti NATO u periodu posle Hladnog rata. Međutim, s obzirom na to gde se trenutno nalazimo, mislim da NATO igra vitalnu ulogu u održavanju evropskog mira i bezbednosti. Kao ključni akter na zapadnom Balkanu, Srbija treba da bude deo te organizacije, iako sam više nego svestan da je ovo osetljivo pitanje za mnoge u vašoj državi.

• Šta mislite o Miloradu Dodiku i tezi da će on u pokretu Stiva Benona, uz Salvinija ii Orbana, imati ključnu ulogu u borbi za prevlast u EU?

- Zabrinut sam zbog načina na koji se Dodik ponaša jer mi se čini da su njegove izjave destabilizovale Bosnu. Po mom mišljenju, on je sličan pokojnom vođi kiparskih Turaka Raufu Denktašu. Denktaš je voleo da izaziva nevolje tako što kaže nešto kontroverzno zbog čega se kiparski Grci uznemire. To je radio namerno, pa često imam osećaj da je Dodik isti. On želi da izazove nestabilnost i neizvesnost, a problem je što to ne služi interesima Srbije.